Kako su u vreme Velikog rata majke tražile nestale sinove, kako su 1918. godine izgledali vojnici u Nišu, šta je “solunac” iz Pirota u pesmi poručio svojoj dragoj, možete saznati u elektronskom “Albumu sećanja”.
To je jedinstvena internet baza u kojoj je do sada prikupljeno više od 600 fotografija, pisama, ratnih dnevnika, dopisnih karata, slika ordenja i dokumenata iz porodičnih albuma potomaka učesnika Prvog svetskog rata.
“Album sećanja” od pre dva meseca može da kreira svako ko ima i želi da priloži bilo koji dokument iz perioda od 1914. do 1918. godine, da bi na ideju Nišlije Aleksandra Vasilića i Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine bilo obeleženo 100 godina od početka Velikog rata.
– Odziv je više nego očekivan. Podstakli smo, pokrenuli i uspeli da učinimo vidljivim pojedinca, tog vojnika, istovremeno supruga, oca i brata, i sve ostale koji su nesebično dali sebe kako bi se izvojevala sloboda – kaže Vasilić.
Praunuk vojnika Dušana Radonjića poslao je fotografiju na kojoj on sa još dvojicom saboraca pozira u Nišu 1917. godine.
– Svaka fotografija je jedna priča i svaka ima svoje ime i prezime – kaže Vasilić.
Dodaje da bogatu istorijsku i kulturološku građu, koja će ostati dostupna naučnicima za dalja istraživanja, čini dopisnica Spasenije Prvulović iz Železnika kojom preko Crvenog krsta traži informacije o nestalom sinu.
„Album sećanja“ sada čuva i trenutak kada su se dvojica braće Borivoje i Svetozar Nikolić slučajno sreli u Solunu 1917. godine, zahvaljujući praunuku iz Babušnice koji je sliku njihovog susreta „ostavio“ na adresi slavnimprecima.rs.
„Listajući“ ovaj album možete naići i na stihove koje su naši preci pisali najmilijima iz tuđine.
Nekada sam srećan bio i sa dragom se oženio.
Imao sam dragu milu, voleo sam je kao vilu.
Od onoga kobnog časa, onoga, ah, užasa,
kada sam te one crne noći ostavio usamljenu u ponoći.
Od poslednjeg tvog poljupca moje srce tužno kuca – stihovi su pesme „Na rastanku“ koju je u ratnom dnevniku supruzi ostavio „solunac“ Ljubomir Spasić iz Pirota.
Sliku vojnika koji se učestvovao u oba balkanska i Prvom svetskom ratu posetiocima „Albuma sećanja“ daje fotografija Aleksandra Mančića iz sela Dojkinci na Staroj planini koji je, kako piše njegov unuk, „zajedno sa ratnim drugovima preživeo golgotu“.
Ovakve i još mnogo drugih dokumenata prilažu i Srbi iz dijaspore. O događajima u kojima su učestvovali njihovi preci komentarišu sa istoričarima, studentima i ostalima koje zanima ovaj deo istorije iz celog sveta i preko Fejsbuk stranice.
Iz Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 poručuju da je srpski narod jedan od najtužnijih svedoka strahovitog stradanja u I svetskom ratu, da su zasluge srpske vojske i pojedinaca za završetak rata ogromne i da žrtve koje je podneo narod zaslužuju sećanje.
Zato pozivaju građane da do 30. juna dopune ovaj album i time “učine vidljivim duh i telo slavnih predaka”.
Oni koji nisu u mogućnosti da sami skeniraju i okače fotografije u elektrosnki Album sećanja, mogu kontaktirari Savez potomaka ratnika Srbije za pomoć.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Све похвале и подршка људима попут Александра Василића који оваквим подухватима чине да борба за о(п)станак у Србији ипак има смисла.
Хвале вредан подухват, у који Василић већ подуже улаже огромне напоре. Желим њему и свакоме ко му у томе помогне, све најбоље.