Teške sudbine srpskih vojnika kroz slike i reči

Kako su u vreme Velikog rata majke tražile nestale sinove, kako su 1918. godine izgledali vojnici u Nišu, šta je “solunac” iz Pirota u pesmi poručio svojoj dragoj, možete saznati u elektronskom “Albumu sećanja”.

To je jedinstvena internet baza u kojoj je do sada prikupljeno više od 600 fotografija, pisama, ratnih dnevnika, dopisnih karata, slika ordenja i dokumenata iz porodičnih albuma potomaka učesnika Prvog svetskog rata.

 “Album sećanja” od pre dva meseca može da kreira svako ko ima i želi da priloži bilo koji dokument iz perioda od 1914. do 1918. godine, da bi na ideju Nišlije Aleksandra Vasilića i Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine bilo obeleženo 100 godina od početka Velikog rata.

– Odziv je više nego očekivan. Podstakli smo, pokrenuli i uspeli da učinimo vidljivim pojedinca, tog vojnika, istovremeno supruga, oca i brata, i sve ostale koji su nesebično dali sebe kako bi se izvojevala sloboda – kaže Vasilić.

Praunuk vojnika Dušana Radonjića poslao je fotografiju na kojoj on sa još dvojicom saboraca pozira u Nišu 1917. godine. 

– Svaka fotografija je jedna priča i svaka ima svoje ime i prezime – kaže Vasilić.

Dodaje da bogatu istorijsku i kulturološku građu, koja će ostati dostupna naučnicima za dalja istraživanja, čini dopisnica Spasenije Prvulović iz Železnika kojom preko Crvenog krsta traži informacije o nestalom sinu.

„Album sećanja“ sada čuva i trenutak kada su se dvojica braće Borivoje i Svetozar Nikolić slučajno sreli u Solunu 1917. godine, zahvaljujući praunuku iz Babušnice koji je sliku njihovog susreta „ostavio“ na adresi slavnimprecima.rs.

„Listajući“ ovaj album možete naići i na stihove koje su naši preci pisali najmilijima iz tuđine.

Nekada sam srećan bio i sa dragom se oženio.

Imao sam dragu milu, voleo sam je kao vilu.

Od onoga kobnog časa, onoga, ah, užasa,

kada sam te one crne noći ostavio usamljenu u ponoći.

Od poslednjeg tvog poljupca moje srce tužno kuca – stihovi su pesme „Na rastanku“ koju je u ratnom dnevniku supruzi ostavio „solunac“ Ljubomir Spasić iz Pirota.

Sliku vojnika koji se učestvovao u oba balkanska i Prvom svetskom ratu posetiocima „Albuma sećanja“ daje fotografija Aleksandra Mančića iz sela Dojkinci na Staroj planini koji je, kako piše njegov unuk, „zajedno sa ratnim drugovima preživeo golgotu“.

Ovakve i još mnogo drugih dokumenata prilažu i Srbi iz dijaspore. O događajima u kojima su učestvovali njihovi preci komentarišu sa istoričarima, studentima i ostalima koje zanima ovaj deo istorije iz celog sveta i preko Fejsbuk stranice.

Iz Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 poručuju da je srpski narod jedan od najtužnijih svedoka strahovitog stradanja u I svetskom ratu, da su zasluge srpske vojske i pojedinaca za završetak rata ogromne i da žrtve koje je podneo narod zaslužuju sećanje.

Zato pozivaju građane da do 30. juna dopune ovaj album i time “učine vidljivim duh i telo slavnih predaka”. 

Oni koji nisu u mogućnosti da sami skeniraju i okače fotografije u elektrosnki Album sećanja, mogu kontaktirari Savez potomaka ratnika Srbije za pomoć.