„Teško se privikavam na slobodu“
Danas, posle 33 godine u izolaciji, jako teško izlaze reči iz duše, rekao je najpoznatiji srpski zatvorenik Vučko Manojlović, koga je nedavno pomilovao predsednik Tomislav Nikolić.
Teško govoreći, on je rekao da nikada neće moći da nadoknadi vreme provedeno u zatvoru, ali da ne žali nad onim što ga je zadesilo.
– Čovek treba da bude jak i da shvati da je to sudbina. Ono što je prošlo od života, prošlo je, što je ostalo, ostalo je – kaže Manojlović.
Kaže da svoju budućnost do skoro nije video, ali da ga nada nije napuštala jer ona umire poslednja.
– Još tražim način da se vratim u stvarnost i u ovaj život. Ja sam u zatvor ušao u 20. veku, a sada je 21. i osećam se kao da sam došao u neku drugu civilizaciju. Mnogo je teško uklopiti se u taj život – objašnjava svoj susret sa slobodom Manojlović.
Napominje da mu je još jako teško da komunicra sa ljudima, ali da se polako oporavlja o svega što je preživeo prethodnih decenija.
Njegov advokat Tanja Minčić Marković naglasia je da Manojlović predstavlja “kolatelarnu štetu” pravosudnog i društvenog sistema koji ga je osudio.
– Manojlović je izašao na slobodu na osnovu odluke o pomilovanju predsednika Srbije i takva jedna odluka je doneta isključivo na osnovu Ustava, pa je kao takva ustavna i zakonita – kaže Minčić Marković.
Ona je dodala da je vladanje njenog branjenika sve vreme bilo perfektno i da o tome postoje zvanični izveštaji koji predstavljaju deo molbe za pomilovanje.
– Za 33 godine on nije počinio nikakav prekršaj niti je vođen neki disciplinski postupak protiv njega i to je najveći dokaz da on nije počinio krivično delo i da to što je pomilovan od predsednika predstavlja logičan sled i nešto što je očekivano – rekla je Minčić Marković.
Podsetimo, predsednik Srbije Tomislav Nikolić pomilovao je 1. februara Vučka Manojlovića, ranije osuđenog na smrtnu kaznu.
Vučko Manojlović (66), rođen u Bojniku, prvobitno je oktobra 1986. godine osuđen na smrtnu kaznu jer je, kako je navedeno u presudi, dve godine ranije odmah po izlasku iz zatvora, u nameri da se osveti za petogodišnje robijanje zbog silovanja, ubio zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića.
Godine 2002, tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zamenio mu je smtrnu kaznu zatvorom u trajanju od 40 godina zatvora.
Autor:
Maja Micić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Istine radi…Vučko je krajem 80-tih pobegao iz istražnog zatvora,zatvorivši pritom svoje čuvare u Ćeliju da bi akcijom policije u večernjim časovima bio uhvaćen a ataru Čamurlije,toliko o tome da nije napravio nikakav prekršaj za 33 godine…Generalno gledano,mislim da je čovek robijao džabe tolike godine a pogotovu za „dela“ koja su mu stavljali na teret.Za otmicu-kidnapovanje je verovatno kriv ali za ubistvo čoveka koji mu je bio suvozač u „fići“ a da je i sam Vučko bio „izrešetan“ ispred zgrade leskovačkog SUP-a…u najmanju ruku hmmm…
Matori komunistički sudija, jedan ćelav debeljko, živeći za oženjenog nedoličnim životom, nađe se u „sukobu interesa“ oko jedne dame sa mladim i snažnim šoferom, od koga dobije tamburanje na javnom mestu, tj. u kafani.
Nešto kasnije, šofera zamoli prijatelj za ključeve od stana, kao da će tamo voditi ljubavnicu, i šofer mu ih da, što ne bi, kad ide na duži put.
Prijatelj, međutim, ne odvede ljubavnicu, nego prostitutku, i još pozove par drugara da se provesele za iste pare. Mislili, neće ih prijaviti. Ali ih ona naravno prijavi.
Kad je onaj sudija s početka priče video u spisima ime i adresu šofera, oči mu se zacakle od sreće.
Blagodareći organizovanom lažnom svedočenju, silovatelji dobiju po godinu a nedužni šofer – pet godina, i sramotu.
Mislim, ne tvrdim ja ništa, samo pišem scenario za jedan film, iz dva dela!
@ Vojkan – Mala dopuna, on jeste bio pobegao, i na ulici zaustavio M. G. da ga vozi, ali kada mu je ovaj iskočio iz auta, i kada su ga kasnije pristigli policajci, on nije upotrebio pištolj koji je imao, što je meni tada govorilo da on ne može biti ubica, po mentalnom sklopu.
Vučko je kriv zbog otmice i izazivanja opšte opasnosti, ali koliko su tek krivi oni što su izrešetali i njega i pomoćnika tužioca, oni koji su ga osudili bez dokaza (obdukcioni materijal „uništen nepažnjom“), i kolika li je tek bila nepravda koja ga je naterala da ovo počini. Mislim, da se ne zezamo, onolikog gneva nije moglo biti kod nekog ko je zbilja skrivio. I da je zbilja skrivio – zar bi tražio reviziju, i to na ovaj način?
mala dopuna….
„Uhvaćen“ je tek posle nekoliko sati i to tako što se predao policajcima koji su više puta prolazili pored njega i nisu ga primetili.
U kvalifikacijama i opisima,apsolutno se slažem s Tobom i „NR Oliver Stone“ i podvlačim da mi nije namera niti da „aboliram“ Vučka niti da mu nešto dodatno stavljam na teret u vezi optužbe i dr.
Samo sam hteo da dodam i ovaj detalj,kojeg se eto sećamo što je evidentno i što potvrdjuje da se dogodio a samo u prilog komentarišući izjavu advokatice da „za 33 godine nije napravio ni jedan prekršaj“