Težak položaj gluvih u Nišu

Povodom Međunarodne nedelje gluvih predsednik Gradske organizacije gluvih i nagluvih osoba Niš kaže da su oni i dalje suočeni sa brojnim predrasudama.

Svaka poslednja nedelja septembra obeležava se kao Međunarodna nedelja gluvih i osoba sa oštećenim sluhom od 1939. godine. Cilj je da se društvu skrene pažnja na uspehe koje postižu osobe sa oštećenim sluhom, ali i da se ukaže na brojne predrasude sa kojima se ovi ljudi susreću.

U Gradskoj organizaciji gluvih i nagluvih Niš kažu da ne znaju koliko ovakvih osoba ima u Nišu.

– Nemamo statistističke podatke niti smo ikada uspeli da napravimo popis, ne samo u Nišu nego i u Srbiji. Mi baratamo činjenicama koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija, a to je da su od ukupnog broja stanovnika 10% invalidi, a da su od tog broja 3% gluve osobe. Prema tome u Srbiji bi trebalo da ima oko 25.000 gluvih. U Nišu imamo registrovano 320 gluvih osoba i između 2.000 do 3.000 osoba sa oštećenim sluhom – kaže Milosav Jovanović, predsednik ove organizacije.

U Organizaciji gluvih i nagluvih Niš kažu da ovakvih osoba sigurno ima mnogo više, ali da nisu svi registrovani, jer je određeni broj dece otišao na inkluzivno obrazovanje. Jovanović tvrdi da to nije uvek najbolje rešenje i da je pitanje inkluzije jako kompleksno.

– Ne bih voleo da budem pogrešno shvaćen, ali morem reći da je, prema mom iskustvu, inkluzivno obrazovanje dobro samo ako se sprovede selektivno. Od desetoro dece jedno bi moglo da pohađa redovnu školu jer škola za gluvu decu radi sa manjim obimom gradiva. Ovo gradivo propisalo je Ministarstvo prosvete u skladu sa hendikepom koji gluvi imaju. Gluvoća ne znači da je mozak ovih osoba oštećen, ali je nekako „skučen“ zbog malog broja informacija iz spoljašnjeg sveta – kaže Jovanović.

On napominje da, sa druge strane, specijalna škola ne pruža deci dobru osnovu i da ona kasnije, u srednjoj školi imaju problem da prate gradivo, ali da u redovnoj školi ovakva deca lako postaju meta predrasuda i da se mogu osetiti usamljeno.

– Nisam siguran kakva je situacija danas, ali kad sam ja krenuo u Ekonomsku školu imao sam velikih problema dok su me prihvatili. Nastavnici ne znaju znakovni jezik i nemaju mogućnost da deci adekvatno prenesu znanje – priseća se Jovanović.

Jovanović kaže da roditelji relativno kasno primete ovaj problem kod svoje dece i da dugo odbijaju da prihvate realno stanje stvari, da nisu objektivni i da je najbolji primer inkluzija.

– Nastavnici često nemaju načina da u redovnoj školi ovakvoj deci prenesu ili provere znanje – upozorava Milosav Jovanović

On kaže de su predrasude prema njima i danas izuzetno izražene i da se sa njima gluve osobe suočavaju od najranijeg detinjstva, a da je gotovo nemoguće zaposliti se.

Gradska organizacija gluvih i nagluvih Niš postoji sa ciljem da se ispoštuju sva prava koje gluvi mogu da ostvare u skladu sa zakonom i propisima Srbije.

– Organizacija omogućava svojim članovima da učestvuju u kulturnom i sportskom životu, kao i usluge prevodioca radi lakšeg sporazumevanja u različitim situacijama – napominje Jovanović

Veliki problem za ove ljude predstavlja mali izbor zanimanja.

– Velika je razlika između evropskih zemalja i nas, tamo je gluvima data velika mogućnost da se bave umetnošću, fotografijom, režijom ili programerskim poslovima, dok su kod nas za ove osobe i dalje najčešće rezervisana zanimanja kao što su pekar, frizer, bravar, krojač… – kaže Milosav Jovanović

Na pitanje da li se organizaciji povodom Međunarodne nedelje gluvih i nagluvih osoba obratio neko od gradskih zvaničnika Jovanović odgovara:

-To bi bio presedan… Nije.