Tito ’68. o protestima pričao i sa niškim studentima

Na današnji dan pre 47 godina počeli su veliki studentski protesti u Beogradu. Protestovali su i niški studenti, a sa nekima od njih nekoliko meseci kasnije u hotelu “Ambasador” razgovarao je i lično Josip Broz Tito, predsednik SFRJ.

Studente su na protest naterali problemi koji umnogome podsećaju na današnje – loša ekonomska situacija, hronična nezaposlenost i zabrinutost za dalju budućnost zemlje.

Protesti 1968. godine trajali su od 2. do 9. juna, a prekinuo ih je Tito priznavši na neki način da su studenti u pravu.

Nekoliko meseci kasnije, tokom četvrte posete Nišu, 21. oktobra 1968. godine, maršal je razgovarao sa niškim studentima. Kustos Muzeja arhiva Jugoslavije Radovan Cukić kaže da se tada pažnja posvećivala političkom i privrednom razvoju grada.

Zanimljiv je razgovor koji je Tito 1968. imao sa niškim omladincima koji su nedavno primljeni u članstvo SKJ. Isticao je tada u više navrata dešavanja na Beogradskom univerzitetu od pre nekoliko meseci, koja su svakako dosta uticala na njegovo samopouzdanje. Odatle i saveti i preporuke da se u univerzitetsku nastavu uvede više teorijske i marksističke nastave, ali i da u članstvo SKJ treba primati više mladih radnika – kaže Cukić.

Razgovor je, kako kaže Cukić, usledio nakon posete Bubnju i sastanka sa predstavnicima grada, tadašnjim predsednikom Opštine Niš Žarkom Radičevićem i sekretarom Opštinskog komiteta Veselinom Ilićem.

Tito je te revolucionarne godine Niš posetio u sklopu posete jugu Srbije, a u najvećem gradu ovog regiona za vreme svoje vladavine bio je 5 puta.

---

Bunt isplivao na kulturnoj manifestaciji

Te 1968. godine sve je krenulo 2. juna u Beogradu na manifestaciji “Karavan prijateljstva ‘68”. U sali u kojoj se održavala priredba nije bilo mesta za sve studente, već samo za brigadire. Oni koji su ostali napolju otpočeli su protest koji je prerastao u borbu sa policijom.

Već trećeg juna, nakon sastanka studenata u glavnom gradu, krenulo se u masovne proteste. Incidenata je bilo na više lokacija u Beogradu, a pamti se onaj na mestu gde je danas bivša kineska ambasada kada su, prema nezvaničnim informacijama, stradala 4 akademca, jer je policija koristila vatreno oružje.

Vođe revolucije bili su Vladimir Mijanović, Sonja Liht i Đorđije Miljanović, a po završetku demonstracija oni su izbačeni sa fakulteta i oduzeti su im pasoši.

Tito je 9. juna “priznao poraz” rekavši “da je svestan da je ogroman deo studeanta poštena omladina o kojoj država nije vodila dovoljno računa”.

---

Nišlije se priključile 3. juna

Grupa od oko 500 niških studenata svoje demonstracije otpočela je u noći između 3. i 4. juna. Oni su, kako piše u “Niškom leksikonu”, krenuli iz Studenstkog doma i došli do zgrade Univerziteta gde im se pridružilo još 200 kolega.

Ogorčeni na svoje rukovodstvo koje je u protestnom telegramu osudilo beogradske studente, traže da se pošalje novi telegram podrške zahtevima beogradskih studenata, što je i učinjeno – piše u “Leksikonu”.

Rasprava u Rektoratu je okončana tako što je dogovoreno da se 5. juna održe na svim fakultetima zborovi nastavnika i studenata kako bi se rešila pitanja na kojima insisitiraju studenti.

Socijalni položaj i mogućnost zapošljavanja bile su glavne teme. Desetak dana kasnije Savet niškog Univerziteta usvojio je zaključke koje je sačinila Komisija sastavljena od predstavnika fakulteta, studenata i niške opštine – piše u “Leksikonu”.

Studentima su tokom protesta podršku pružali radnici MIN, EI, DIN, “Jastrepca”, “Vulkana”, Robne kuće i Sekretarijata Opštinskog komiteta SKS.

Kako piše u knjizi istorijskih pojmova Niša, nakon bunta nije bilo respresija, progona i pretnji isključenjem sa fakulteta ili iz Saveza komunista.