Tito ima dve, a Draža nijednu ulicu u Nišu

Skupština Grada Niša je pre nekoliko dana vratila imena ulica narodnih heroja iz Narodnooslobodilačke borbe, koja su izbrisana posle 1996. godine i demokratskih promena u ovom gradu.

Objašnjeno je da se tako nepravda ispravila, a ovom odlukom među građanima je stvorena dilema da li je to zaista tako.

Južne vesti su iz tog razloga odlučile da u nekoliko delova pokušaju, azbučnim redom, da predoče ko su bili ljudi po kojima niške ulice nose nazive, a na sudu čitalaca je da procene da li te ličnosti zaista to i zaslužuju.

Čest slučaj u Nišu je da stanovnici neke od oko 1.000 ulica u gradu godinama stanuju u njoj, a da o njenom imenu, datumu ili događaju po kome je nazvana, ništa i ne znaju.

Stariji građani se i mogu u pojedinim slučajevima pohvaliti da znaju kako njihova ulica, bulevar ili sokak nosi ime „nekog narodnog heroja“, ali u suštini ih uopšte ne interesuje šta znači to ime koje im u ličnoj karti stoji odmah ispod sopstvenog.

Kada se sveobuhvatno obrati pažnja na imena ulica u Nišu, vidi se da neka to i zaslužuju, a neka bi trebala da se koriguju. Opet, na drugoj strani, postoje imena iz istorije Niša po kojima nije nazvan ni jedan sokak, a trebalo bi jer oko 250 ulica u Nišu ima dupla, odnosno ista imena, što stvara ogromne probleme.

Veliki broj građana veruje da je posle preimenovanja Ulice Maršala Tita u Pobedinu, odnosno Obrenovićevu, Grad Niš izgubio ulice koje nose ime predsednika velike Jugoslavije Josipa Broza Tita, ali varaju se. Niš ima čak dve ulice Maršala Tita. Jedna je dugačka i nalazi se u Medoševcu, a druga je manja i smeštena je u naselju Brzi Brod.

Sud istorije je uvek na strani oslobodilaca, ali je sigurno da jedan dobar broj srpskih četnika iz Niša i okoline zaslužuje da ima svoju ulicu u gradu. Na komisiji Skupštine Grada ostaje da kontaktira istoričare Niša kako bi ispravili nepravdu koja traje preko 7 decenija.

Ravnogorski pokret iz Niša je podneo zahtev za davanje imena jednoj ulici u Nišu „Čiča Draže Mihajlovića“ još 2009. godine, ali od tada do danas se Komisija za imenovanje ulica nije oglasila sa svojim stavom.

Najveći grad na jugoistku Srbije je nekada „uvezao“ jedan broj hrvatskih narodnih heroja iz NOP-a po kojima je davao imena, pa se postavlja jasno pitanje zašto bi danas neke niške ulice nosile imena junaka stranih država, bez obzira što su pripadali istoj ideologiji. Istina, kopajući po istorijama tih skojevaca, vidi se njihova intelektualna snaga i fantastično požrtvovanje za ideju socijalne pravde zbog koje su izgubili živote.

Jedna od takvih slučajeva su Rajka i Zdenka Baković po kojima je nazvana jedna od najlepših ulica u gradu – „Sestre Baković“ kod Čaira. Mlade i obrazovane Hrvatice su rođene u Boliviji, a zbog komunizma su ubijene posle mučenja u ustaškom logoru.

Niš ima i nekoliko Hrvata, istaknutih socijalista, kojima je zajedničko to što su ili streljani ili su poginuli u borbi protiv ustaša. Na primer, to su August Cesarec (kod čairske pruge) i Marijan Badel (oko Bulevara Nemanjića). Prvi je izuzetno socijalistički usmeren i pod uticajem Oktobarske revolucije pokrenuo sa Miroslavom Krležom, daleke 1919. godine, boljševički list „Plamen“. Učesnik je rata u Španiji, da bi ga 1941. godine uhvatile ustaše i streljale.

Marijan Badel potiče iz izuzetno bogate porodice koja je decenijama proizvodila alkoholna pića, a od kojih je danas ostao upamćen samo konjak „Badel“. Marijan je uvek bio socijalistički orijentisan, a novac porodice ga je nekoliko puta spašavao ustaškog zatvora. Poginuo je krajem rata kao Partizan u borbi.

Niš ima i ulicu Slovenca Borisa Krajgera, narodnog heroja Jugoslavije koji je i posle rata obavljao važne funkcije.

Grad ima lepu ulicu Aleksandra Belića, srpskog filologa, rođenog u 19. veku, jednog od prvih naučnika koji je napisao zbornik „Dijalekti istočne i južne Srbije“ što je bio temelj našem obrazovnom sistemu.

Po prvom komandantu niških partizana koji su se odmetnuli na planinu Ozren, Aleksi Markišiću, nazvana je jedna ulica između Knjaževačke i naselja Pantelej.

Niš ima ulicu po prvom srpskom fotografu Anastasu Jovanoviću, a arhitekta Dimitrije Leko, izgradio je nekada pola Begrada, ali i objekat koji pokriva nišku kapelu-spomenik Ćele Kulu.