Pre 30 godina na današnji dan iz hotela “Partizan” u Banji počeo je da se emituje signal niške Eksperimentalne televizije pomoću vojne opreme napravljene u Elektronskoj industriji. Na televiziji, koja je i prva emitovala satelitski program u Srbiji, radilo tridesetak niških novinara.
Program je pokrenut 25. maja 1986. godine i sa prekidima trajao dvadesetak dana, sve do oktobra iste godine, a u njegovoj realizaciji su učestvovali Jugoslovenski institut za novinarstvo, Generalštab JNA, Elektronska industrija i niški novinarI, objašnjava profesor Slobodan Jovanović.
On je tada, kako kaže, vodio Školu za TV produkciju Jugoslovenskog instituta za novinarstvo odakle je sa svojim studentima došao u Niš da bi sa ovdašnjim radijskim i novinarima “Narodnih novina” pokrenuo pionirski projekat emitovanja prvog TV programa u Nišu.
Signal se, kaže, emitovao sa Kameničkog visa, sedište redakcije i studio bili su u hotelu “Partizan” u Niškoj Banji, a oprema koju su koristili bila je vojna oprema “namenjena ometanju na Kosovu”.
Albanci su emitovali program u našem sistemu, pa smo imali problem sa njihovim TV programom. Onda je Generalštab napravio sistem mobilne televizije, koji je trebalo da preko njihovih kanala emituje naše programe i to je bilo savršeno dobro napravljeno – objašnjava profesor Jovanović.
Uz pomoć inženjera niške Elektronske industrije koji su sve to napravili, vojska je počela da isprobava ovaj sistem upravo u Nišu, što je bila prilika i za novinare i studente da udruženim snagama naprave nešto sasvim novo.
Program koji je pravila tadašnja “redakcija” trajao je 6 sati dnevno, a ostatak vremena u toku dana su reemitovani tuđi sadržaji. Prenošena je, objašnjava profesor, Jugoslovenska radio-televizija, a bilo je čak i direktnog uključivanja u njihov program. To je tada bila potpuna novina, ali ne i jedina.
S obzirom da u to vreme nisu mogli da se gledaju satelitski kanali, jer smo živeli u vremenu kad se mislilo da stalno nešto vreba, mi smo tada bili prvi koji su emitovali satelitski program. To je bilo prvo emitovanje programa u Srbiji van sistema Jugoslovenske radio-televizije – objašnjava Jovanović.
Tokom šest sati originalnog programa dnevno bili su zastupljeni svi žanrovi. Kako kaže Jovanović, bilo je i informative, hronike, kulture, privrede, ali i zabavnog programa. Uživo su, navodi on, pratili i svečano otvaranje niškog aerodroma 12. oktobra 1986. godine.
U celom tom programu su učestvovali novinari Zoran Marjanović, dopisnik “Politike” Toma Todorović, novinarka Radio Niša Slađana Stamenković, dopisnik Radio Beograda Dragan Dimitrijević, Ozren Rašić, Tomislav Santrač i mnogi drugi – nabraja profesor.
Prema njegovim rečima, formirana je komisija koja je trebalo da se o daljem radu ove televizije dogovori sa Televizijom Beograd, ali “njima posebno u to vreme nije odgovaralo da postoje medijski centri mimo Beograda”, pa je ceo “eksperiment” okončan oktobra 1986. godine.
Profesor Jovanović, koji je predavao televizijsku produkciju, montažu, fotografiju na niškom Elektronskom i Fakultetu umetnosti, pokrenuo je sa svojim saradnicima i zainteresovanim organizacijama projekat “local public television”, za koji pokušava da obezbedi donatore.
Ideja je, kaže, da Niš dobije televiziju nevladinih organizacija koja bi se bavila lokalnim temama i bila jedinstveni lokalni javni servis, nezavistan od političkih uticaja.
Poznati niški radijski voditelj Ozren Rašić kaže da je rad na ovoj eksperimentalnoj televiziji za njega bilo sjajno iskustvo i da taj period pamti i po velikom entuzijazmu kolega sa kojima je radio i koji su se na televiziji po prvi put okušavali.
Ja sam u to vreme na Radiju Niš imao emisiju “Vreme za mlade”, pa sam sa ekipom kolega iz omladinske redakcije i na televiziji bio zadužen za program namenjen mladim ljudima. Taj period na televiziji je bio veoma interesantan između ostalog i zato što su posle nekoliko dana počeli da nas prepoznaju na ulici. Dotad su nas, radijske voditelje, prepoznavali samo po glasu, tada su počeli i po licu – kaže Rašić.
Svi su, kaže, želeli da vide mogu li se. kao novinari iz radija ili štampe, prilagoditi televiziji. Zahvaljujući tom iskustvu, i sam je počeo da razmišlja “slikovitije” što je uticalo i na njegovo radijsko izveštavanje koje je, kaže, postalo zanimljivije.
Rašić zaključuje i da eksperimentalna televizija ne samo da je pokazala da je lokalnoj zajednici potreban ovaj medij, već je i dala veliki doprinos ukupnom razvoju televizije u našoj zemlji, uprkos tome što je trajala kratko.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Zlatne godine Nisa!Zamislite ko se sve danas naziva novinarom u poredjenju sa ovim ljudima ,koji su bili najznacajnija imena medju novinarima ovog grada!
и чувена скривена камера 😀
https://www.youtube.com/watch?v=0jw7u0O6omM
Eto, i tada Beograd nije dozvoljavao uvodjenje medijskog centra u Nisu, istorija se uvek ponavlja, pa vi i dalje budite zakleti zagovornice jedinstvene Srbije. Malo morgen, autonomija, pa da se i mi pitamo za nesto. U zdravlje.
Prvi eksperimentalni tv program u Nišu je emitovan ’74. god. iz Radio Niša reporaznim kolima Philips koje je tadašnje rukovodstvo grada htelo da kupi na sajmu u Plovidbu i bila su na probi da bi naredbom sa vrha poslata u Priština i tako nastaje TV Priština.Prvi prezentira tog programa je bio pok. Duško Radosavljević
Danas su u Nisu postali novinari i spikeri samo oni sa govornom manom (narocito francusko R) i sa nekom mLogo cudnom „dikcijom“! Pre 30 godina se znalo ko to moze da radi!