Most koji kao „gazela preskače reku“, čiji je projektant dobio nekadašnju Oktobarsku nagradu, uskoro bi, prema najavama, trebalo da bude rekonstruisan i uklopljen u Trg kralja Milana. Međutim, kroz istoriju je ova spona između dve obale Nišave, koja vodi do Stambol-kapije na Tvrđavi, menjala više puta svoje obličje, a tokom oba svetska rata su je rušili i osvajači i oslobodioci.
Jedna od najstarijih fotografija koja svedoči o Tvrđavskom mostu nastala je 1878. godine, kada je Niš oslobođen od vladavine Osmanlija. Uz drvenu konstrukciju preko koje se prelazila reka, nalazili su se i dućani, a na fotografiji se vide i vojnici i građani u nošnji specifičnoj za srpsku varošicu s kraja 19. veka.
Novi izgled je dobio već početkom sledećeg stoleća, u decembru 1903. godine, prema podacima iz niškog Istorijskog arhiva, kada je montiran i pušten u saobraćaj „lučni“ most. I vizuelna svedočanstva iz prve polovine dvadesetog veka – fotografije, slike i razglednice iz Niša, pokazuju da je prelaz preko reke ispred Tvrđave bio most sa visokim gvozdenim lukom, poznatiji kao Gvozdeni most.
Kao takav, služio je skoro 60 godina, kada je prelaz preko reke dobio izgled kakav ima i danas. 2019. godine, posle gotovo istog vremenskog perioda, most bi ponovo trebalo da izmeni svoje naličje, i da bude popločan kao i ostatak Trga.
Jednom su ga srušili srpski, a drugi put nemački vojnici, kako bi presekli vezu između sebe i neprijatelja.
Prema sačuvanim relacijama srpske vojske, navodi Dinčić, Tvrđavski most je 5. novembra 1915. porušio inžinjerac Sava Lazić iz sela Kopljare kod Aranđelovca.
Srpska vojska je prilikom povlačenja iz Niša i okoline porušila ukupno 15 mostova na Južnoj Moravi i Nišavi. Od toga, sve mostove u gradu – govore podaci koje je prikupio Dinčić.
Pred samo napuštanje Niša, Nemci su imali da nameru da takođe unište sve mostove u gradu. Tačno u 8:40, 12. oktobra, grad se zatresao od siline eksplozije. Tvrđavski most je bio porušen, što je značilo da su se neprijateljski vojnici povukli na desnu obalu Nišave – napisao je Dinčić.
Niška vlast je nakon oslobođenja grada, osim srpskih radnika, za popravku mosta angažovala austrougarske i nemačke ratne zarobljenike, koji su držani u Tvrđavi.
Već 9. aprila, nemački pešadinci promaširali su preko mosta na putu ka Tvrđavi, gde se nalazilo sedište artiljerijskog puka Pete armijske oblasti – navodi Dinčić.
Most je preživeo i razorna anglo-američka bombardovanja grada u više navrata, od 1943. do 1944. godine. U Tvrđavi se za vreme okupacije nalazilo nemačko skladište municije, a tu su bili i protivvazdušna odbrana i vojni zatvor.
U vreme borbi za oslobođenje grada, bilo je izvesno da Nemci neće moći da izdrže snažan pritisak koji je rastao iz dana u dan. Komanda korpusa „Miler“, naredila je 12. oktobra evakuaciju Niša i povlačenje na zapadnu obalu Južne Morave. Velike poteškoće prilikom evakuacije predstavljali su ranjenici, tako da mostove nije trebalo rušiti dok se ne izvrši kompletna evkuacija više od 700 vojnika, koji su bili smešteni u Vojnoj bolnici na desnoj obali Nišave – kazuju istorijski podaci.
Ipak, dodaje Dinčić, most ispred Tvrđave nije bio mnogo oštećen, pa su ga Nišlije vrlo brzo vratile u prvobitno stanje.
Na toj opravci su radili borci tek formirane specijalne železničke brigade, a priključili su im se radnici iz Niške železničke i mostovske radionice – navodi Dinčić.
Još jedna posleratna fotografija svedoči o tome da je preko mosta 1952. godine prošla Štafeta mladosti, koja je obilazila sve zemlje bivše Jugoslavije, u čast rođendana Josipa Broza Tita.
Prema rečima niškog arhitekte Hadži Ivana Redija, ovaj most je delo građevinskog inženjera Jovana Canića, a projektovao ga je krajem pedesetih godina u projektnom birou Fabrike mostova i skretnica u Nišu. Saradnik na konstrukciji, kažu podaci ovog arhitekte, bio je tehničar Vitomir Popović.
Njegov idejni tvorac je, kako kaže niški arhitekta, na 16. godišnjicu oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu, dobio Oktobarsku nagradu, te je Tvrđavski most time uvršten u jedno od retkih arhitektonsko-građevinskih dela Niša.
Narodni odbor opštine Niš, na Svečanoj sednici povodom 16. godišnjice oslobođenja grada održanoj 14. oktobra 1960. godine, doneo je Odluku o dodeljivanju nagrade „14. oktobar“ Jovanu Caniću, građevinskom inženjeru, „za orginalno rešenje idejnog projekta mosta na Nišavi“ – kaže Ivan Redi.
Početkom maja sledeće godine, dodaje, počele su prireme za podizanje novih i adaptaciju starih betonskih stubova. Inače, stari stubovi od kamena srušeni su do određene visine kako bi se betonirala ležišta za most.
Jake kiše ometale su iskop za postavljanje novih betonskih stubova. Osim toga, bilo je i drugih poteškoća: zemljište je bilo izuzetno tvrdo i bilo je teško za kopanje i izbacivanje, stari stubovi su se rušili više nego što je to ranije bilo predviđeno, i na kraju, u toku rada je odlučeno da se izrade skele za navlačenje mosta – navodi Redi.
Momenat „prevlačenja“ konstrukcije preko Nišave, takođe je ovekovečen fotografijama, a kako kažu iz Zavoda za urbanizam, most je pravljen u Mašinskoj industriji.
Ogromni delovi mostovske čelične konstrukcije su od 18. jula, za četiri dana, prenešeni transportnim kamionima na Trg, a Armija je pritekla u pomoć velikom dizalicom. U oktobru, za Dan oslobođenja grada, konstrukcija mosta je već bila postavljena na pripremljene betonske stubove i konstrukcija je polako navlačena na svoja ležišta – opisuje događaje arhitekta Redi.
Potom je urađeno ispitivanje nosivosti mosta, objašnjava Redi, koje je dalo rezultate upravo onakve kakve je projektant i očekivao.
Tvrđavski most je i zvanično „otvoren“ za građane i saobraćaj 29. novembra 1961. godine – na Dan Republike. Kako kaže arhitekta Redi, u to vreme je ovaj most bio jedan od dva urađena po najsavremenijem principu u mostogradnji, a Jovan Canić bio je prvi Jugosloven koji se latio takvog izazova. Izuzetnost niškog mosta je, dodaje, i u tome što je prvi sagrađen od domaćeg čelika.
Most na Nišavi bio je drugi most u Jugoslaviji koji je rađen po tada najsavremenijem sistemu „ortrotopnih ploča“. Prvi je bio most preko Save, u Beogradu, ali njegovi projektanti su bili stranci, a čelik za njegovu konstrukciju je uvežen. Time je, zapravo, Jovan Canić bio prvi Jugosloven koji se prihvatio da na ovom pricipu projektuje most, u koji je ugradjeno 240 tona domaćeg čelika – navodi Redi.
Most je dugačak 64 metra, kolovoz mu je širok devet metara, a dve pešačke staze širine su po tri metra.
Kako je najavljeno iz gradske vlasti, most bi trebalo da bude rekonstruisan zajedno sa Trgom kralja Milana. Ovo bi trebalo da se desi sledeće godine, pa bi do narednog Nišvila, Filmskih susreta i drugim manifestacija koje se na leto dešavaju u Tvrđavi, mogao da bude popločan i potpuno prilagođen pešacima.
Inače, od kada je zatvoren za vozila, na njemu su se održavala kulturne i sportska dešavanja – od svirki, izložbi, umetničkih performansa, do boks mečeva. Tokom festivala most služi i kao „oglasna tabla“ za razne gradske manifestacije, jer se na njega postavljaju table sa programima.
Danas podseća na žilu kucavicu srca Niša, jer povezuje dva dela grada, a oni koji zastanu da proćaskaju na njemu, mogu da osete ujednačeno odskakanje konstrukcije.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Gradske opštine Crveni Krst.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Mislim da se za most Gazela na reci Savi u Beogradu kaze da je kao gazela koja preskace reku….Proverite.
Da, ali gazela moze da preskoci Nisavu a Savu ne moze, ne budite neobavesteni.
Ovaj koji je trenutno je najruzniji, sa svodovima kao nekada naravno sa malo doterivanja krasio bi grad.
… i zaklanjao ulaz u tvrdjavu koja je arhitektonski i istorijski daleko bitnija.
Posle ove lepe slike tvrdjavskog mosta bila je ona od celicne konstrukcije slicna zeleznickom mostu ispod betonskog.Najruznija je upravo sadasnja koja je minijaturna kopija „Gazele“preko Save.Vracanje mosta iz 1878 god.mislim da bi bio pravi pogodak za novi izgled Trga kralja Milana.
Svaka čast na tekstu.
Najgora stvar je što Šumatovačka ulica seče prolaz pešaka sa mosta ka tvrdjavi. Najbolje bi bilo da se za saobraćaj prokopa ulica ispod te trase, nalik na podvožnjak kod teniskih terena. Time bi se izbegle ogromne gužve a i pešačka zona bi se praktično spojila sa tvrdjavom. Pošto je taj deo i izdignut u odnosu na deo kod Banovine, ne bi bila ni neka velika investicija a ubrzao bi se i saobraćaj.
Ja sam dosta puta razmišljao na isti način. Izgleda da nas je više sa sličnom idejom. Trebalo bi da se o tome porazmisli.
Mislim da je najveca glupost sto je tvrdjavski most zatvoren za saobracaj, zbog tog nepromisljenog poteza prave se ogromne guzve i zakrcenja u centru. Jos ako budu napravili i pesacku zonu do kafica Proces, kao sto se prica, kolaps saobracaja u centru, postace uobicajena pojava. Veoma napredno razmisljanje, nema sta!