U EU plagijatori ostaju bez posla, u Srbiji prolaze nekažnjeno

Za razliku od Srbije gde praksa pokazuje da oni koji plagiraju doktorate, među kojima su i političari, obično prolaze nekažnjeno, kako kaže profesor i konsultant Saveta Evrope Denis Farington na predavanju u Nišu, u zemljama Evropske unije, u najmanju ruku takvi ljudi ostaju bez posla.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, samo su neki od javnih funkcionera za koje su stručnjaci i novinari utvrdili da su delimično plagirali doktorate. Uprkos tome, oni su zadržali svoje funkcionerske položaje.

Ovo je, kaže Farington ozbiljan problem, a zemlje Balkana su „poznate po plagiranim naučnim i stručnim radovima“.

Mnogi poznati radovi na Balkanu su plagijati. To su radovi akademika, političara, ali i drugih i to je tek „vrh ledenog brega“ – rekao je profesor.

U prilog tezi da je to „tek vrh ledenog brega““ govori i činjenica do koje su došli novinari televizija N1 da je od 2007. do 2016. godine porastao broj izdatih doktorata za čak 880%.

Problem neoriginalnih stručnih radova nije isključivo srpska “boljka”, jer, kako kaže Farington, takvih slučajeva ima i u zemljama Evropske unije. Međutim, dodaje, u najmanju ruku takvi ljudi budu otpušteni sa posla i izopšteni iz akademske zajednice.

Poznajem jednog profesora, koji je na osnovu svog doktorata postao rektor jednog evropskog univerziteta. Međutim, stručnjaci su otkrili da je njegov rad plagiran. On je, naravno, dobio otkaz. Ima i zanimljiv slučaj sa časnom sestrom koja je plagira svoj diplomski rad i dobila posao direktora škole. I ona je ostala bez posla – rekao je Farington.

---

Slovenija kao primer borbe protiv plagerizma

Na tribini “Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju” koja se održavala u zgradi niškog Univerziteta, Farington je istakao da je veoma bitno sprečavanje objavljivanje spornog rada.

Zbog toga, akademske zajednice u zemljama Evropske unije donose posebne etičke kodekse kojima se definiše šta se smatra plagijatom i koje su predviđene mere za borbu brotiv ovog problema. Kao jedan od boljih primera, profesor Farington naveo je Sloveniju.

Na Univerzitetu u Sloveniji, koja vam je blizu, plagerizam je definisan kao „svaka vrsta prisvajanja bilo koje forme autorskih prava i nepoštovanja mralnih prava“. I akademska zajednica se pridržava toga – navodi profesor.

Inače, i u Srbiji se još 2016. godine govorilo o takvom etičkom kodeksu, međutim, do danas, bar niko od javnih funkcionera čiji su doktorati osporeni, nije snosio nikakve posledice.