U Evropi se u tužilaštvo uvodi nezavisnost, u Srbiji se politizuje

U Nemačkoj, kako kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić, ministri pravde slušaju svoje pomoćnike koji su sudije ili tužioci, dok se u Srbiji predloženim izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, prema njegovim rečima, i “ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti”. Predložene ideje izmene pravosuđa struka vidi kao „zastareli sovjetski model“.

Veći uticaj politike na kompletno pravosuđe, smatra Lazić, pokušava da se progura „na mala vrata“, u prvom redu kroz izbor starešina sudova. U boljoj poziciji, kako kaže predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić, nisu ni on i njegove kolege tužioci, jer predloženi amandmani vladajuće većine predviđaju da vrhovnog javnog tužioca i ostale tužioce bira Skupština Srbije, a to može drastično umanjiti uspešnost sprovođenja istrage protiv političke garniture koja ih je postavila.

Opšti je stav da i tamo gde tužilaštvo nije nezavisno ne postoje smetnje da se uvede nezavisnost tužilaštva, jer postoji trend uvođenja nezavisnosti u tužilaštvo Evrope. Kod nas se pokušava i na silu i na sve druge načine, pogotovu ovim nacrtom novih Ustavnih amandmana i ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti – rekao je Lazić.

Čak i u onim zemljama gde tužilaštvo jeste vezano za izvršnu vlast, ona ne koristi svoj uticaj. U Nemačkoj, recimo, ministar pravde ima velika ovlašćenja, priča Lazić, ali ga ne koristi. U takvom sistemu, objašnjava, pravosuđe efikasno sprovodi svoj deo posla, a izbor tužilaca je potpuno drugačiji od onog koji je predložen u Srbiji.

Formiraju se komisije za imenovanje, koje čine pomoćnici ministra pravde, a pomoćnik u Nemačkoj može biti samo sudija ili tužilac. Iz reda tih pomoćnika se formira komisija za imenovanje i nije poznat slučaj da se desilo da ministar nije prihvatio predlog komisije i da nije imenovao nekoga koga je komisije predložila – objašnjava Lazić.

Iako ne postoje jedinstveni standardi u zemljama Evrope kada je reč o tužilaštvu, ono je u većini nezavisno, objašnjava Lazić, a takva je situacija i sa sudovima.

Nacrt izmene Ustava Srbije u delu pravosuđa izrađen je na osnovu amandmana vlasti, a u narednim danima se očekuje i mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela EU. Ljudi koji iz struke i učesnici konferencije “U susret novom Ustavu”, koja je nedavno održana u Nišu, smatraju da će mišljenje ovog tela biti negativno.

U čitav proces izmene Ustava se ušlo sa idejom o depolitizaciji pravosuđa, tačnije sudstva i tužilaštva. Međutim, iz samog toka debate je bilo jasno da nema iskrene namere da se izvrši depolitizacija pravosuđa i predlagači, to jest Ministartsvo pravde je sve vreme, kroz različite verzije teksta amandmana tražilo način da obezbedi nove mogućnosti u pogledu uticaja na pravosuđe – priča Ilić.

Podsetimo, Ilić je o amandmanima, korupciji, Evropskoj uniji i tome kako građani vide pravosuđe, nedavno govorio u emisiji “15 minuta”.