U Jablaničkom okrugu se godišnje ilegalno poseče više od 1.000 kubika drva

Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama na svetu. Osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice u Srbiji, problem je i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom.

Godišnje se na teritoriji Jablaničkog okruga, kaže direktor šumskog gazdinstva u Leskovcu Zoran Momić, nelegalno poseče između 1.000 i 1.200 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.

Bespravne seče, koje poprimaju aspekat uništavanja i pustošenja šuma, narušavaju životnu sredinu, manje drveća dovodi do manje proizvodnje kiseonika, životinjski svet se uništava, mogući su hidrološki poremećaji. Problem je što ljudi svega toga nisu svesni – objašanjava Momić.

Državne šume nad kojima gazduju, kaže Momić, prostiru se na 41.000 hektara, a krađe su češće u predelima koji su bliži saobraćajnicama.

Na teritoriji Jablaničkog okruga, na površini od oko 105.000 hektara su privatne šume, koje su takođe meta šumokradica. Zabrinjavajuće je, kaže Momić, što se u tim predelima češće rade “čiste seče” odnosno totalno ogoljavanje koje je izuzetno štetno za životnu sredinu.

Nedostatak ljudi sužava mogućnosti kontrole, potrebna bolja restriktivna politika

Celokupno gazdovanje, a samim tim i čuvanje i zaštita šuma u Jablaničkom okrugu, priča Momić, radi se preko 6 šumskih uprava – Vučje, Predejane, Vlasotince, Crna Trava, Medveđa i Lebane, koja pokriva ovu i Opštinu Bojnik. Na ovoj teritoriji ukupno radi 35 reonskih šumara, koji bar jednom u 10 dana obilaze teren.

Veći broj ljudi, kao i bolja oprema i mehanizacija, smatra Momić, omogućili bi veći stepen kontrole, a samim tim bi došlo do smanjenja bespravnih seča.

Njihov posao je da nadgledaju i prate situaciju na terenu, premere panjeve ukoliko je negde došlo do seče, evidentiraju podatke u takozvanu „knjigu panjeva“. Na osnovu tih podataka se računa kolika je šteta napravljena – kaže Momić.

Iako šumari prate situaciju, tereni su veliki, te uvek, kaže, postoji mogućnost da se u nekom delu ilegalno seče šuma. Ono što takođe ne valja, priča Momić, je što ljudi nisu informisani o posledicama koje njihov nemar ima na životnu sredinu.

Pored nedovoljne svesti ljudi, kaže Momić, problem je što i oni za koje se dokaže da su bespravno sekli šumu ili čak i kada se uhvate na delu, a to se retko kad dešava, kazne su simbolične, od uslovnih, pa do oko 30.000 dinara.

Potrebna je, kaže, konkretnija restriktivna politika, koja bi dala bolje rezultate.

U Evropskoj uniji zakoni uređeniji, a ljudi svesniji posledica

Na nivou Evropske unije, od 2003. godine na snazi je Zakon o zaštiti šuma i trgovini materijalima od drveta (FLEGT), koji reguliše uslove pod kojima šuma može da se seče. Osim ovog dela, zakonom je jasno regulisan deo koji se tiče uvoza i izvoza, a sve kako nelegalno posečeno drveće ne bi moglo da cirkuliše, čime se smanjuje bespravna seča.

Ljudi koji se bave ovim poslom moraju imati licence i dokaze da je drvo legalno posečeno, a postoji I lista potvrđenih firmi koja se bavi ovim poslom, tako da oni koji kupuju, u svakom trenutku mogu videti da li je firma proverena ili nije.

Osim ovoga, različitim akcionim planovima i regulativama predviđena je i edukacija ljudi o štetnosti neplanskih seča, tako da su građani informisani i svesniji posledica koje seče imaju po životnu okolinu.