U jednoj učionici đaci iz više razreda – socijalizacija ili ugrožavanje prava na kvalitetno obrazovanje

Moguće uvođenje kombinovane nastave u višim razredima osnovnih škola , pri čemu bi đaci različitih razreda bili tokom nastave spojeni u jednoj učionici, a jedan nastavnik svima predavao različite lekcije, zabrinulo je roditelje đaka škole u Krivoj Feji, malom planinskom mestu na krajnjem jugu Srbije. Mišljenja su da će njihova deca tako imati lošiji kvalitet nastave i obrazovanje. I iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije smatraju da su male škole i seoske sredine takvom izmenom osuđene na propast, a iz Ministarstva prosvete poručuju da je to besmislica.

Ukoliko se kombinovana nastava uvede i u višim razredima osnovnih škola, moguće je da u novoj školskoj godini u jednoj učionici lekcije istovremeno slušaju đaci i iz 4 različita razreda, a to u praksi znači da će nastavnik u proseku imati od 10 do 20 minuta da predaje jedan nastavni program.

Najviše prostora za uvođenje promena, zbog malog broja đaka, ima u seoskim školama, a iako su krajem juna dobile uputstvo o formiranju odeljenja, nikome nije u potpunosti jasno kako će izmenjeni član Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji predviđa uvođenje kombinovane nastave, u praksi funkcionisati.

Dok u neizvesnosti iščekuju novu školsku godinu, roditelji i nastavnici u Srbiji saglasni su u tome da će najviše biti ugrožene male seoske škole u ruralnim sredinama u kojima je škola često i jednim kontakt sa “spoljašnjim svetom”.

Stava su da oni roditelji koji to mogu, neće dozvoliti da im deca uče u takvim školama, pa će ih prebacivati u osnovne škole u većim mestima, međutim, ima i onih kojima to nije opcija.

Matična škola “Kralj Petar I – Oslobodilac”u Korbevcu udaljena je 20 kilometara od izdvojenog odeljenja u Krivoj Feji, koje broji tridesetak učenika, tako da je migracija đaka – nemoguća.

Opisujući uslove za učenje, kažu da su oni i sada daleko lošiji nego u gradskim sredinama, s obzirom na to da njihova deca dnevno u jednom smeru prelaze i do 8 kilometara do škole, što je posebno otežano zimi, jer se škola nalazi na 1.310 metara nadmorske visine.

Smatramo da ovakvo zakonsko rešenje o kombinovanju odeljenje viših razreda nije dobro, jer naša deca neće biti u ravnopravnom položaju sa decom iz većih škola. Smatramo da će i ovako loše uslove školovanja naše dece, odeljenja formirana na ovaj način još više pogoršati. Time se vrši dodatno socijalna diskirminacija, pre svega seoskog stanovništva, što u vrlo kratko vreme vodi zatvaranju škola, a zatim i gašenju sela, kada izumre stračko stanovništvo – smatraju roditelji.

U toj školi učenici od prvog do četvrtog razreda su već smešteni u jedno kombinovano odeljenje koje vodi jedan učitelj, koji za jedan školski čas treba da predaje 4 nastavna programa – to je 11 minuta po razredu na svakom času.

Mišljenja su da će primena tog principa u višim razredima dovesti do toga da deca postižu lošije rezultate.

Mi smo kao roditelji zbog ovog smo veoma zabrinuti. Ne smemo dozvoliti da na ovaj način naša deca ostanu „slepa kod očiju“. Nijedan roditelj neće dozvoliti da deca pohađaju ovakve škole. Zašto deca iz malih, seoskih sredina treba da budu osuđena na niži kvalitet nastave, a samim tim i niže obrazovanje i imaju male šanse da postignu nešto u životu? – pitaju se roditelji.

Dopis u kome traže da se problem sagleda iz više uglova i da se o njemu povede šira debata poslali su Ministarstvu prosvete, Sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Školskoj upravi Leskovac i predsedniku Vučiću.

---

Racionalizacija ne treba da ugrožava osnovna prava na jednako obrazovanje

Nastavnik srpskog jezika i književnosti u školi “Kralj Petar I – Oslobodilac” u Krivoj Feji Miloš Kostić kaže za Južne vesti da je Stručno uputstvo o formiranju odeljenja u kome se navodi sporna odredba da se mogu formirati odeljenja i u višoj nastavi, stiglo na kraju školske godine.

Ta formulacija “može” nas brine. Ne kaže se mora, niti se kaže da ne mora. Po principu može biti, ali ne mora da znači – kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, nastavnici su svesni da je tridesetak đaka malo, ali saglasni sa roditeljima da to ne znači da treba da im se uskrati obrazovanje ili da se ono organizuje po nepovoljnijim uslovima za đake i nastavnike.

Još jedan problem je, dodaje, što nastavnici do danas nisu dobili nikakva uputstva, niti obuku o tome kako da rade u kombinovanim odeljenjima.

Smatramo da racionalizacija ne treba da ugrožava osnovna prava na jednako obrazovanje i da postoji, siguran sam, mnogo drugih stvari na kojima može da se uštedi pre nego što dođu na red prosveta i kultura. Na žalost, po pravilu, uštede se prave tamo gde ne bi trebalo i na štetu svih nas. Cena koju ćemo plaćati kasnije, kada dobijemo niskokvalifikovan kadar, biće mnogo veća. Treba napomenuti i da mi do danas nismo dobili uputstva, niti smo imali bilo kakvu obuku za ovakav vid nastave – kaže Kostić.

Prema njegovim saznanjima, u Pčinjskom okrugu su, pored škole u kojoj on radi, trenutno ugrožene i one u Bareliću, Prvoneku i Moštanici.

---

USPRS: Male škole i seoske sredine osuđene na propast

Oko 350 malih škola u Srbiji moglo bi da bude zatvoreno ukoliko od 1. septembra počne da se primenjuje izmenjeni član Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, podaci su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a najugroženiji su vranjski i ivanjički kraj.

Iz Unije su tražili hitan prijem i intervenciju predsednika i Vlade Republike Srbije jer, kako piše u dopisu – kada se jednom zatvori, škola se više ne otvara.

O izmeni Zakona, navode, sindikati nisu bili čak ni obavešteni, a kamoli konsultovani.

Kombinovano odeljenje sastavljeno je od učenika dva razreda i može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda, do 10 učenika. Uprkos jasnom protivljenju struke, dopisima u kojima smo tražili da nam objasne kako misle da izvedu ovakvo spajanje, protivno svim metodičkim i logičkim pravilima, proces je nastavljen. Ministarstvo prosvete ćuti i čeka 1. septembar da kaže kako više nema vremena da se bilo šta ispravi – navode iz USPRS.

Zaključuju da su takvim uputstvom male škole i seoske sredine osuđene na propast, da će deca i roditelji otići drugde, nastavnici bez posla, a da sela više neće postojati.

Inače, kako piše u Stručnom uputstvu o formiranju odeljenja, direktori škola bi najkasnije, do 8. avgusta školskim upravama trebalo da dostave predlog za formiranje odeljenja.

---

Tendencija Ministarstva da deca dobiju socijalizaciju i timski rad

Nasuprot stavu roditelja đaka, nastavnika i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, iz Ministarstva prosvete navode da spajanje učenika različitih razreda nije gašenje škole, niti novina u sistemu obrazovanja i dodaju da je prioritet Ministarstva uvek bio i biće učenik.

Kako piše u saopštenju Ministarstva, direktorima je data mogućnost – a ne obaveza, da zbog bolje organizacije i kvaliteta nastave spoje učenike različitih razreda.

Tendencija Ministarstva ovim novinama u zakonu nije da škole ugasi, već da se omogući model nastave koji će za decu biti podsticajan i koji će im omogućiti socijalizaciju i timski rad koji su veoma važan segment obrazovanja i kvalitetnog razvoja učenika – rekao je ministar Branko Ružić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje mesta u kojima školu pohađa samo 6 učenika od 1. do 8. razreda, a trenutno je 69 osnovnih škola sa manje od 50 učenika, a ne 350.

Ružić podseća na činjenicu da je bela kuga decenijama unazad prisutna u Srbiji i da je karakteristična za seoske sredine, pa su se neke škole zatvorile same od sebe – jer više nije bilo učenika u tim mestima. Kaže i da prošle godine nije bila zatvorena nijedna matična škola.

Zaključuje da je svaka aktivnost Ministarstva usmerena ka unapređenju i ostvarenju jednakog pristupa obrazovanja za sve učenike, a odluke o promeni se donose na bazi dijaloga, sagledavajući predloge zaposlenih u sistemu obrazovanja.