U knjižari traže i “poučne knjige” i lepak

Zaposleni u niškim knjižarama često moraju ljubazno i sa ozbiljnošću da usluže kupce koji potraže “poučne knjige”, “knjige za mafijaše”, prepričanu školsku lektiru, četkicu za zube ili lepak za pločice. 

Kako radnici pričaju, nekad se na osnovu izgleda mušterije ne može naslutiti šta će ili koju literaturu zatražiti, ali kažu da se ipak prepoznaju mušterije koje su u knjižaru ušle da kupe karte za neki sportski događaj ili nastup u diskoteci.

Kako prepričava devojka koja kao diplomirani filolog radi u jednoj niškoj knjižari, jednom se u redu kupaca karata za Cecin koncert čuo zanimljiv razgovor između momka i devojke.

– Ona je rekla da je jednom u svom životu konačno dočekala da vidi gužvu u knjižari, a on prokomentarisao “Zašto da čitam kad mi jedan njen koncert vredi kao da sam pročitao hiljadu strana?!”. Zanimljivo je i kad mušterije kod nas, u knjižari, traže da kupe četkicu za zube, toalet papir, pa čak i lepak za pločice – ispričala je ova radnica.

Od nje su mušterije zahtevale “sabrana dela Isidore Bjelice”, “komplet Šešelja sa zlatnim slovima”, “Legiju”, “dramatične knjige”, pa čak i “knjige za nas, mafijaše”. U nameri da potraže izdanja popularne psihologije, kupci pitaju za “poučne knjige”.

Njen kolega iz druge knjižare Ivan Stojiljković je tokom posla nailazio na slične situacije.

– Dešava se često da neko, dok kupuje knjige, preko telefona kaže kako je u biblioteci, ali i da kupci dođu do kase i pitaju da li ima u blizini neka knjižara. Najčešće su to ljudi koji su krenuli da kupe selotejp ili uvlaku za zdravstvenu knjižicu, pa im je čudno što su okolo samo knjige – kaže Ivan.

Među knjigama koje se najviše kupuju uvek su dela popularnih i poznatih autora, onih koji su osvojili neku književnu nagradu, dela autora koji su gostovali u nekoj od popularnih televizijskih emisija. Zaposleni u knjižarama kažu da se uvek dobro prodaju nova izdanja, kao da su nova kolekcija garderobe. 

Kupci sve to biraju, kaže Ivan, bez obzira na kvalitet napisanog dela.

– Dosta su tražene knjige Novaka Đokovića, Vesne Dedić i Isidore Bjelice, dela niških autora i knjige o Nišu. Pojedina dela počinju da se traže tek kada se po njima snimi film, kao što je “Veliki Getzbi”. Popularna psihologija se takođe prodaje jer ljudi traže način da uspeju i u karijeri i na drugim poljima  – kaže Ivan.

Prodaju se, kako kaže, i klasici, ali najčešće izdanja koja spadaju u lektiru, a zanimljivo je i da se traže prepričane.

– Izdavači su prilagodili obimne romane, pa se sada pored “celokupnog” izdanja može kupiti prepričani “Tom Sojer” i druge knjige, a traže ih čak i roditelji. Nisam siguran da li je reč o preobimnom programu ili traženju jednostavnijeg rešenja – kaže Ivan.

Dešava se da mušterije izmešaju naslove, kaže Ivan, pa su tako u doba kada se masovno čitao “Lovac na zmajeve” svakodnevno tražili “Zmajeve od papira”, dok se imena autora pamte još teže, a neretko ubeđuju prodavce da postoji i delo sa naslovom koje nikada nije napisano i ne postoji.

– Kada se kupuje knjiga momku ili devojci, više se vodi računa o naslovu knjige, a manje o sadržini, tako da često jedni drugima poklanjaju trilere koji imaju “romantičan” naslov – dodaje Ivan.

Kupci su često voljni da saslušaju sugestije prodavaca. Ipak, ima i onih čija su očekivanja prevelika, pa veruju da su zaposleni u knjižari pročitali sve knjige iz nje i u skladu sa time očekuju da im se delo prepriča.

Sa druge strane, ima i kupaca koji su, kako kaže Ivan, spremni da prodavcima održe i čas istorije i objasne im kako su Srbi i Englezi, zapravo isti narod.

– Žene često traže knjige sa ljubavnom pričom i romane koji prate carske porodice i dinastije, dok muškarci češće kupuju knjige sa političkom i istorijskom tematikom. Ipak, naučnu fantastiku, koju su ranije kupovali uglavnom samo muškarci, sada povremeno kupuju i žene.

Ipak, zaposleni u knjižarama ističu da među kupcima svakako ima i vrsnih poznavalaca književnosti, tako da se ipak prodaju i kvalitetna dela svetske i domaće književnosti.