U Leskovcu nema povećanja broja maloletnih delikvenata

Prema podacima Centra za socijalni rad u Leskovcu, već nekoliko godina unazad broj dece koja pokazuju poremećaje u ponašanju je konstantan. Otprilike je to, kažu, 200 deteta na godišnjem nivou, a više od polovine njih, nakon savetodavnog rada, popravi svoje ponašanje.

Nema velikih promena u broju maloletnih delikvanata u poslednje 3 godine, priča specijalni pedagog i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Desanka Mitić, a sve je manje težih slučajeva kršanja zakona.

U ovoj i prethodnoj godini imali smo samo po jedan slučaj gde je maloletnih završio u vaspitno-popravnom domu. Uglavnom su u pitanju lakši prekršaji, situacione prirode, gde se nakon rada, u koji su obavezno uključeni roditelji, dete više ne vraća na delikventno ponašanje – objašanjva Mitićeva.

Centar za socijalni rad, kaže Mitićeva, radi sa dve grupe, sa decom do 14 godina koja nisu krivično odgovorna i sa onima sa navršenih 14 i više godina koja mogu da odgovaraju. Kod prve grupe, objašnjava ona, primenjuju se mere porodično-pravne zaštite koje obuhvataju savetodavni rad sa detetom i porodicom, dok su sankcije i kod onih krivično odgovornih nerestriktivne.

Mali je broj slučajeva koji iziskuje udaljavanje iz društva i teže mere sankcionisanja. Sve mere usmerene su na pozitivan razvoj i vaspitanje deteta koje treba da popravi svoje ponašanje – kaže Mitićeva.

Što se digitalnog nasilja tiče, bilo je svega 2 prijave za dve godine. Vršnjačko nasilje je češće, ali se Centar uključuje u težim slučajevima, kada škole ne mogu da “izađu na kraj” sa problematičnom decom, mada je i njihov broj u opadanju.

Osim policije, od kojih najčešće stižu prijave, o problematičnom ponašanju ih obaveštavaju i sami roditelji, kao i komšije.

Nestabilnost u porodici i siromaštvo najveći “okidači”

Poremećaji u ponašanju javljaju se uglavnom u nekom tinejdžerskom dobu, od 12 do 14 godina, objašnjava Mitićeva, a “okidači” za takvo ponašanje najčešće dolaze iz siromašnih i disfunkcionalnih porodica.

Kada imate porodicu koja se bori za egistenciju, kada su narušeni partnerski odnosi ili su u pitanju nepotpune porodice, onda deca odrastaju u sredini punoj stresa, u kojoj ne mogu da dokuče šta su prave vrednosti, niti znaju kako da se izbore sa nezadovoljstvom i tada dolazi do ispoljavanja ponašanja koje nije primereno – kaže Mitićeva.

Saradnja sa roditeljima je, kaže, dobra i oni se uglavnom pridržavaju datih instrukcija. Deca nekada burnije reaguju i ne žele da sarađuju, ali se kroz rad sa savetnicima, kaže, napravi spona u komunikaciji između roditelja i deteta i u velikom broju slučajeva ponašanje se popravi.

Deca najčešće kradu i upadaju u tuče

Ranijih godina, priča Mitićeva, češće je dolazilo do tuča velikih razmera, jer su se deca delila na grupe koje su se međusobno sukobile. U današnje vreme, kaže ona, delikvencija se najčešće ogleda u krađama i remećenju javnog reda i mira.

Količina i nivo nasilja ranije su bili mnogo veći. U tučama su učestvovale velike grupe dece i češće je dolazilo do ozbiljnih povreda. Danas se mnogo više i brže reaguje, tako da se problem rešava odmah, što ne dozvoljava ekaliranje u teže oblike nasilja – kaže Mitićeva.

Deca se uglavnom upuštaju u krađe, što se upravo povezuje sa, kaže ona, teškom finansijskom situacijom u porodici.

Najvažnije je, dodaje, da roditelji i okolina obrate pažnju i da, ukoliko primete da ponašanje deteta izlazi iz okvira koje je dozvoljeno, a ne mogu sami uticati na to, dođu u Centar, gde će im stručne službe pomoći u rešavanju problema.