U Lipovcu kraj Aleksinca niče etno-selo

Na kraj sela žuta kuća, a oko nje brvnare u kojima će gosti moći da spavaju i potok kraj kojeg će moći da uživaju. Tako će, plan je porodice Milošević, sledeće godine izgledati etno-selo koje prave u Lipovcu nadomak Aleksinca.

Cilj im je da 1. maja 2018. godine ovo etno-selo postane jedan od zaštitnih znakova opštine Aleksinac u koje će moći da svrate turisti koji leti obilaze manastir Sveti Stefan. Na ovaj korak odlučili su se, kaže Predrag Milošević, jer do sada turisti koji su dolazili nisu imali gde da sednu i okrepe se ili ručaju.

Ostao nam je verski i etno turizam i to je priča koja nam je ostala zdrava, čime možemo da privučemo ljude i to je nešto čime možemo da se bavimo, jer nam je more pobeglo – navodi Predrag.

Imanje koje će, prema rečima Miloševića, sledeće godine biti pravo etno-selo, nalazi se gotovo na kraju Lipovca, nekih desetak minuta hoda od manastira. Ideja o tome da se u ovom kraju razvija seoski turizam javila se pre 3 godine, a pravi “šmek” imanje je dobilo ovog leta.

Ideju nije bilo teško dobiti, jer je ovo jedan od najlepših predela. Sa jedne strane se vidi celo Pomoravlje, Mali i Veliki Jastrebac i niške planine, a sa druge strane je blizu Sokobanja i Bovansko jezero, a usput su predeli izvanredni – navodi Milošević.

U neka davna vremena, sve što je bilo najbolje i najlepše dešavalo se upravo u Lipovcu, priča Predrag Milošević, poreklom iz aleksinačkog sela Glogovica, prisećajući se dečačkih dana. Baš zato je odlučio da etno priču započne u rodnom kraju i vrati mu duh starih i lepših vremena.

Gosti žele da uživaju u žuboru potoka

Zasad na imanju Miloševići u specifičnoj žutoj kućici mogu da ugoste pet ljudi, a tokom leta su otvorili svoje dvorište za sve one koji žele da se okrepe pićem u njihovoj bašti, kao i da prošetaju do potoka i uživaju u “zvucima prirode”.

Oni koji su posetili njihovo imanje uglavnom su izrazili želju, kaže Predrag, da mogu da sede kraj potoka. Zato će, napominje, napraviti letnjikovce i velike brvnare u kojima će gosti moći da se uspavaju uz žubor vode.

Došli smo do zaključka da je izuzetno veliko interesovanje za ovu priču u Lipovcu, ali da moramo da proširimo smeštajne kapacitete, a pre svega da uvedemo i hranu. Uradićemo projekat za jedan restoran tu i proširićemo smeštajne kapacitete – kaže Milošević.

Ističe da, kada je pre sedam godina kupio ovo imanje, osim kućice koja je za kratko vreme postala zaštitni znak ovog mesta jer je okrečena u žuto, na imanju nije bilo ničeg. Nakon što su nju dozidali i popravili, nabavili su drvene stolove i stolice, bačve i mini kočiju.

Da bi upotpunili sadržaj i “zaokružili etno priču”, kaže, sa saradnicima iz Niša i Aleksinca će raditi i etno suvenire.

“Otac Dionisije od manastira napravio raj”

Nedaleko od etno sela, na kraju Lipovca, nalazi se manastir Sveti Stefan koji je sagrađen između 1370. i 1375. godine, a inače je pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Da se za ovaj manastir čuje i da u njega dolaze brojni gosti, kažu meštani Lipovca, zaslužan je otac Dionisije.

On je, smatraju, ključna figura manastira, ali i celog sela, koji je od “crkve na vetrometini”, priseća se Predrag Milošević, napravio raj. Kod oca Dionisija često dolaze ili ga zovu ljudi iz celog sveta tražeći savete.

To je čovek koji je napravio sve oko manastira. Devedesetih kada sam dolazio tu, crkva je bila bez ograde, sa starim konakom, starim ambarom i starom kućom, a čovek je napravio od toga raj. Mnogo je radio i mnogo radi na tome – navodi Milošević.

Manastir Sveti Stefan se nalazi na obodu planine Ozren, a ispod litice izvire potok koji teče pored samih zidina. Na stenama iznad manastira je 1993. postavljeno krsno znamenje, a vekovima ranije je na istom mestu bio drveni krst. Severno od krsta su ostaci srednjevekovnog grada Lipovca, iz vremena despota Stefana Lazarevića, koji nisu arheološki ispitani.