U Nišu otvorena Banka krvi i otkrivena spomen-bista Davidu Albali

Niška Klinika za kardiohirurgiju dobila je Banku krvi, pa bi pacijenti trebalo da brže dobijaju neophodnu krv i njene derivate. Načelnik će biti doktor Milan Lazarević, koji kaže da će to olakšati posao zdravstvenim radnicima. Otkrivena je i spomen-bista srpskom patrioti i vojnom lekaru jevrejskog porekla Davidu Albali, po kome je Banka i dobila naziv.

Osim Kadriohirurgije, kako je ranije istaknuto, Banka krvi će snabdevati i druge klinike u starom delu Univerzitetskog kliničkog centra, poput Ginekologije i Dečije hirurgije.

Vrednost je 200.000 evra, a opremu je finansirala Ambasada Izraela u Srbiji. Lazarević kaže da je reč o najsavremenijoj opremi i da će ona olakšati i unaprediti klinički rad.

Donacija obuhvata automatsku i manuelnu opremu za pretransfuziono testiranje pacijenata, namenske frižidere i zamrzivače za skladištenje krvi i produkata od krvi, sisteme za suvo otapanje zamrznutih krvnih produkata, transportne frižidere, termostate, centrifuge, pipetore i sve što je neophodno za jednu modernu banku krvi – navodi on.

Ističe da je za kliniku poput Kardiohirurgije posebno značajno da rezerve krvi budu blizu bolničke postelje, dostupnije pacijentima.

“Postoji stara jevrejska izreka koja kaže da je krv duša”, kaže direktor centra “Simon Vizenthal” Efraim Zurof i dodaje da će Banka krvi pomoći da i lekari i pacijenti lakše prevaziđu zdravstvene probleme.

Bolnica je mesto gde osećate puno tuge, ali i puno sreće. Puno tuge jer ljudi umiru ovde, a puno sreće jer se ljudi ovde i rađaju – poručuje Zurof.

Ambasador Izraela Jahel Vilan podseća da se ove godine obeležava 30 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Izraela i dodaje da je otvaranje Banke krvi u Nišu jedna od značajnijih stvari koje su se desile tokom njegovog mandata.

Jako mi je drago što će Banka krvi nositi ime po Davidu Albali, koji predstavlja najbolju personifikaciju tog prijateljstva i dobrih odnosa između naših naroda – navodi Vilan.

Ideja je nastala jer su dobre odnose između srpskog i jevrejskog naroda, kako kaže, hteli da pretoče u nešto “opipljivo” i korisno za građane.

Jevrejski i srpski narod zajedno su prolivali krv tokom Prvog svetskog rata i, ne tako voljno, tokom Drugog svetskog rata. Otvaranje Banke krvi predstavlja posebnu simboliku, da sva ta naša stradanja u prošlosti možemo da pretvorimo u nešto pozitivno i korisno građanima – objašnjava on.

Direktor Kardiohirurgije Dragan Milić ranije je istakao da je niški Zavod za transfuziju krvi do sada obezbeđivao dovoljne količine, ali da će Banka krvi učiniti da krv bude dostupna skoro u istom trenutku kada zatreba.

Kada smo ovo publikovali preko društvenih mreža, bilo je komentara da je sve to odlično i lepo, ali da je ružno da se trguje krvlju. Naziv jeste Banka krvi, ali to je zapravo magacin gde se krv nalazi, skladište – poručuje Milić.

Podsetimo, u novom delu UKC-a takođe je predviđena banka krvi. Milić je rekao da postoji namera, ali da taj deo Kliničkog još nije ni blizu da je dobije.

Direktor UKC-a Zoran Perišić kazao je aprila prošle godine da će taj deo dobiti banku krvi tokom 2022. godine.