U Nišu se diskutovalo o izbornim uslovima, slab odziv opozicije i NVO

U polupraznoj sali niške Gradske kuće predstavnici Republičke izborne komisije, Agencije za borbu protiv korupcije i pojedinih ministarstava govorili su o nacrtima izmena pojedinih zakona koji bi trebalo da unaprede izborni proces. Međutim, među diskutantima skoro da nije bilo opozicionih stranaka iz Niša, a ni predstavnika NVO sektora.

Izbori za republički i lokalne parlamente trebalo bi da budu održani na proleće 2020. godine, ali i dalje se ne zna ko će na njima učestvovati.

Razgovori između vlasti i dela opozicije i dalje traju. Posrednik je i Evropski parlament, a jedan deo opozicije već je proglasio bojkot.

Vladajuća većina je predložila izmene nekoliko zakona koji bi, prema njihovom mišljenju, pospešili izborne uslove na koje se najviše žali opozicija.

Nacrt zaključaka se odnosi na unapređenje izbornog procesa u vidu bolje organizacije međunarodnih i domaćih posmatrača. Cilj je da budu prisutni tokom celog izbornog procesa i izbornog dana. Ideja je da se prati u potpunosti rad organa za sprovođenje izbora – kaže predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević.

Ovo je prvi put da se o izborima održavaju okrugli stolovi koji će se, kako kaže Dimitrijević, nastaviti u još nekoliko gradova. Ipak, on kaže da razlog za to nisu nedostaci u izbornom procesu.

Radi se samo o unapređenju same procedure rada organa za sprovođenje izbora. To se radi kontinuirano. Ranije nije bila praksa da se o tome govori, ali sada je ideja da se javnost upozna sa tim – kaže Dimitrijević.

Javna raspava trajaće 30 dana, a nakon toga će se zaključci i sugestije razmatrati na sednicama RIK-a. Ono što se usvoji, kako kaće Dimitrijević, naćiće se u uputstvima ovog tela za predstojeće izbore.

---

Birački odbori jedan od glavnih problema

Efikasniji i precizniji birački odbori jedna su od želja svih koji su danas u Nišu diskutovali o izbornim uslovima, ali problem je, kako je rekao predsedavajući skupom i nekadašnji predsednik RIK Dejan Đurđević u odabiru i edukaciji članova biračkih odbora.

U Srbiji ima 8.500 biračkih odbora, a predstavnik Gradske izborne komisije i jedan od retkih opozicionara u sali, član Dosta je bilo Milan Manitašević predložio je da predsednici odbora budu pravnici i ekonomsiti iz javnog sektora.

Profesionalci na čelu biračkih odbora. Da to budu ljudi iz gradskih i opštinskih uprava, javnih preduzeća. Stručni ljudi, pravnici i ekonomisti – rekao je Manitašević.

Edukacija članova biračkih odbora mogla bi da se reši video tutorijalima, a to je bio predlog Nebojše Rančića iz Medija i reform centra.

Kod nekih mnogo složenijih postupaka video tutorijali su dosta pomogli ljudima da se bolje bave određenim poslovima – rekao je Rančić.

Na drugom panelu predstavljeni su i Nacrti izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o finasiranju političkih stranaka.

Navedene izmene trebalo bi, kako je rečeno, da doprinesu čistijoj predizbornoj kampanji i smanje zloupotrebe javnih resursa.

Sve preporuke i predloge možete pročitati – ovde.