U Nišu za volanima autobusa javnog prevoza sve više penzionera, nema gornje starosne granice

Dok stručnjaci upozoravaju da osobe starije od 65 godina imaju slabiji vid, sluh, mišiće, sporije pokrete i manje su precizni, što dovodi i do grešaka u saobraćaju, sve je više upravo starijih vozača u javnom prevozu. To primećuju građani i pitaju koliko je to bezbedno, ali najveći prevoznici na pitanja Južnih vesti o tačnom broju tih vozača i bezbednosti putnika nisu odgovorili. Sa niške Medicine rada kažu da na lekarskim pregledima nisu blagonakloni prema starijim vozačima i da naročito paze na njihove mentalne sposobnosti.

Nakon što je pre desetak dana u Nišu 70-godišnji vozač autobusa oborio 22-godišnju devojku koja je tada zadobila teške povrede glave, brojni građani komentarisali su da on nikako nije smeo da bude za volanom u tim godinama.

Međutim, prema Zakonu, gornja starosna granica za taj posao ne postoji i svako ko ima vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije i važeće lekarsko uverenje može da ga obavlja.

Zakon propisuje da vozači autobusa ne mogu biti mlađi od 24 godine, ali gornja starosna granica ne postoji. Naravno, pored vozačke dozvole potrebno je lekarsko uverenje i Sertifikat profesionalne kompentencije – kaže master inženjer saobraćaja Igor Velić.

Dodaje da gornje starosne granice nema jer nema ni dovoljno onih koji žele da voze autobus pošto su plate male, često se radi prekovremeno, a vozila su loša.

Mnogi mladi koji su stekli licencu otišli su da rade u inostranstvo, gde su plate veće i uslovi rada mnogo bolji. Pretpostavljam da naši stariji sugrađani, da im je obezbeđena adekvatna penzija od koje bi mogli pristojno da žive sigurno ne bi morali da rade razne poslove kako bi prehranili porodicu – objašnjava Velić.

Upozorava da osobe starije od 65 godina imaju slabiji vid, sluh, mišiće, sporije pokrete i manje su precizni, te da to dovodi i do njihovih grešaka u saobraćaju, a napominje i da su vozači često umorni zbog prekovremenog rada i loše organizacije.

U toj dobi dešavaju se duševne promene u karakternom i intelektualnom pogledu i dolazi do nemogućnosti realnog sagledavnja svojih sposobnosti. To je period kada se javljaju hronične bolesti, problemi sa pamćenjem, mogućnost demencije itd – navodi Velić.

Za radna mesta sa povećanim rizikom, gde spadaju i vozači autobusa, lekarski pregledi obavezni su na godinu dana, navodi specijalista medicine rada i interne medicine i pomoćnik direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu Jovica Jovanović.

Prema njegovim rečima, svi vozači šalju se na iste preglede na Medicinu rada, bez obzira na godine – na klinički pregled kod specijaliste medicine rada, na EKG, spirometriju, audiometriju, na kontrolu vida i sluha, kod psihologa i neuropsihijatra, gde se meri i brzina reakcije.

Vozači profesionalci su nam deficitarno zanimanje i dosta njih odlazi u inostranstvo, ali to ne znači da treba da budemo blagonakloni. Posle 65 godina naročitu pažnju obraćamo na mentalne sposobnosti. Vozač mora da prođe sve testove kod psihologa, brzina reakcija mora da bude adekvatna, procenjujemo isto za sve, bez izuzetka – tvrdi Jovanović.

Kaže da su vozači autobusa izloženi i velikom stresu zbog komunikacije sa putnicima koja može da ih poremeti, kao i da su redovni pregledi za njih važni zbog noćne vožnje, dugog sedenja i buke.

Iz niške Direkcije za javni gradski prevoz navode da su vozači zaposleni kod prevoznika i da su prevoznici dužni da poštuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja, te da nemaju podatke o tome koliko u Nišu ima zaposlenih vozača autobusa starijih od 65 godina.

O tome da li postoji starosna granica do koje zapošljavaju, koliko imaju zaposlenih vozača starijih od 65 godina i koje kriterijume oni treba da ispune da bi radili kod njih, iz Niš-ekspresa i Laste nema odgovora.

*Tekst je izmenjen nakon odgovora Direkcije za javni prevoz u Nišu.