U podnožju Niške Banje porodično brinu o više od 40 životinja

Porodica 73-godišnjeg Vladete Veljovića, koji je ostao jedini vlasnik Konjičkog kluba Čegar na putu ka Sićevu, čuva desetak konja, pse, srndaća, koze, ovce, magare i zečeve, a uskoro na imanje stiže i krava. Osim škole jahanja za najmlađe, među kojima je poslednjih godina i dosta dece sa smetnjama u razvoju, želja im je i da mališanima pokažu kako izgleda život na selu.

S obzirom na to da brinu o više od 40 životinja na imanju, Veljović kaže da je velika sreća što ih cela porodica voli, pa su lako podelili porodične obaveze. O konjima uglavnom brine ovaj 73-godišnjak uz pomoć sina Aleksandra, a njegova unuka Dunja koja ima 8 godina vodi računa o mini zoo-vrtu.

Dunja se brine o srndaću, kučićima, mačićima, ovci, kozicama, zečevima i magarencetu. Ima ukupno 40 životinja o kojima brinemo, bez pansiona za pse o kojima brinu Mila i Milan. Tu je i 10 klupskih konja, kao i pansion za konje. Sad sam naručio i malu kravu gušu, da detetu možemo da pokažemo – e to je krava koja daje mleko – kaže Veljović.

Iako im briga o životinjama nije naporna, Veljović ističe da je njihov posao danonoćni i da često brinu kako će da ih nahrane. U tome im pomažu gosti koji dolaze da vide čega sve ima u podnožju Niške Banje, jer se ulaz plaća šargarepom, jabukom, šećerom u kocke ili nekom drugom hranom za životinje.

Za konje samo treba 15 kg hrane i 30 l vode dnevno za jednog, a svako pojede po jednu balu sena i 5, 6 kg hrane specijalne koja se kupuje u fabrikama. To je danonoćni rad, razmišljanje kako doći do para da ih nahraniš, jer samo moja porodica brine o tome, o 40 životinja. Radi se od jutra do mraka sa obukom dece, ali to je 30 godina upornog rada i tako smo došli do para da možemo da ih nahranimo. Ovde nikad nije zaključano, nikad niko nije vraćen – ističe Veljović.

Umesto takmičenja, klub se posvetio radu sa decom

Veljović kaže da je ovaj Konjički klub nekada bio najtrofejniji u Srbiji, najbolji u svim kategorijama i 8 godina je nosio titulu apsolutnog prvaka, ali se poslednjih godina ne takmiči, već su se opredelili za čuvanje životinja, kao i rad sa decom.

Ona koja dođu na školu jahanja mogu i da se igraju u parku, ali i vide i čuju kako izgleda život na selu. Od 1.720 članova koliko ih ima ove godine, skoro je 1.500 dece.

Radimo i sa decom sa posebnim potrebama, za dva udruženja dece sa autizmom i multiplesklerozom je Grad pomogao i za njih je cena duplo niža za školu jahanja. Mi na konje stavljamo i decu od 2 i po i 3 godine, što niko na svetu ne stavlja. Ja mislim da je sa 10 godina već kasno, zato što dete tako razvija motoriku, jer nije još na svetu pronađena sprava koja menja konja, on ima trodimenzionalne pokrete – u istom trenutku ide napred, u stranu i gore i mala deca to mogu lako da savladaju – pojašnjava Veljović.

Kaže i da je jahanje naporno, ali da skoro svako može da savlada tu veštinu, dok pojedine žene to koriste i umesto fitnesa, jer su tokom jahanja aktivni svi mišići.

Klub osnovao 1860. godine Knez Mihailo

Veljović je više od 60 godina sportista i rekreator, kako kaže, a konjički sport je prvi zavoleo. Na spisku članova pedesetih godina bio je 7. član, a priseća se da u spisima koje ima piše da je klub “Čegar” osnovan još 1860. godine.

U stvari ovaj klub je potekao od Knez Mihaila, on ga je osnovao 1860. godine i prva takmičenja bila su na prostoru Mihajlovac, to je prostor Gradskog polja, fakulteta i onog stambenog naselja. Knez Mihailo je bio donator i osnivač tog kluba. Posle rata dekretom sva imena su se promenila i postao je “Čegar” i do današnjeg dana tako posluje – priča Veljović.

Nakon toga je klub još pre 26 godina od udruženja građana postao preduzeće, zbog novih zakona i tako posluje i danas, pa je Veljović sada jedini vlasnik, ali kaže da u tome mogu da mu se pridruže svi koji žele da ulažu novac u klub, a ne samo da “gazduju”.

Podsetimo, u ovom klubu nadomak Niša od prošle godine postoji i pansion za pse, u kome mogu da odmaraju vlasnički psi, ali i oni koje su ljudi zbrinuli sa ulice.