U problemu ako nisu iz Sirije, Avganistana ili Iraka

Dan nakon što je Srbija odlučila da kao Slovenija, Hrvatska i Makedonija ne propušta izbeglice koje nisu iz ratom zahvaćenih područja, kroz prihvatni centar u Preševu prošle su 4.000 ljudi, ali nema zvanične cifre o tome koliko njih su prepoznati kao „ekonomski emigranti“.

Kako saznajemo od volontera jedne humanitarne organizacije koja pomaže izbeglicama na terenu, sinoć je autobusom na granicu u Miratovac iz Preševa vraćeno 48 izbeglica koje ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka, već iz Irana, Pakistana ili nekih drugih država.

On nije upućen u to jesu li oni primljeni nazad u Makedoniju.

Jutros je u Miratovac poslat čovek koji je ovde stigao pre 4 dana. Bio je u lošem stanju, promrzao i uvijen u ćebe – kaže jedan volonter.

Problem je, kako dodaje, što u Preševu postoje manje grupe ljudi koji su tu dospeli kada im je ulazak u Srbiju bio dozvoljen, a sada se iz bojazni da ne budu deportovani nazad bukvalno kriju.

Ne odaju identitet i ne odgovaraju odakle su.

Dvoje takvih izbeglica zatečeno je u samom prihvatnom centru, ali su oni ipak u svom beznađu poželeli da se novinarima požale.

Problem je što smo iz Irana. Ovde se brat i ja krijemo već tri dana, spavamo napolju, a hladno je. Ne znamo šta ćemo – priča jedna žena koja nije želela da se predstavi.

Posledice koje su na izbeglice uticale posle pojačanih mera bezbednosti, na koje su se zemlje na „balkanskoj ruti“ odlučile nakon terorističkog napada u Parizu, više se osećaju u Makedoniji.

O njima svedoče izbeglice sa nacionalnostima koje su im omogućile da prođu Grčku i Makedoniju i nastave dalje ka zapadu.

Mnogo ih je ostalo da spava kod železničke stanice u Makedoniji. Ljudi iz Irana protestuju i ne daju vozovima da krenu, a sami nemaju kud. Apelujem na makedonske vlasti da im pomognu – kaže Kapir iz Avganistana dok sa porodicom ulazi u autobus za Šid.

Kako je ranije rečeno u UNHCR-u, njihovi predstavnici sa srpskim zvaničnicima razgovaraju o tome kako da se reše problemi „ekonomskih migranata“ zarobljenih između granica na „ničijoj zemlji“.

Broj izbeglica se, od kako je pri registraciji u zemljama „balkanske rute“ uvedeno njihovo razvrstavanja po nacionalnosti, u Preševu smanjio za oko 20 odsto. Iako je to olakšalo posao volonterima Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija, autobusi i dalje jedan za drugim, gotovo bez prestanka, od Preševa voze ka Šidu za 35 evra za odrasle, dok se karta za decu ne naplaćuje.