U Prokuplju se manje od 30% žena odazvalo na skrining raka dojke
Kako bi se smanjila stopa umiranja od karcinoma dojke važno je rano otkriti ovu bolest u čemu važnu ulogu igra skrining, ali o tome žene u Srbiji i dalje nemaju razvijenu svest, ističe Ana Stefanović, koordinator za skrining raka Instituta za javno zdravlje Niš.
Ona je na Nacionalni dan borbe protiv raka dojke 20. mart istakla da se u Srbiji tek 1/3 žena odazove na organizovani skrining, dok je u Nišavskom okrugu taj procenat itekako iznad proseka.
Prema podacima koje smo dobili od domova zdravlja u Nišu je dobar odaziv – 85% žena se odazove na poziv za skrinig, dok se u Prokuplju 27% njih odazove iako su uredno pozvane. Imali smo nedavno sastanak sa predstavnicima domova zdravlja i nadam se da će se te brojke u Prokuplju promeniti na bolje – kaže Stefanovićeva.
Navela je da se Nacionalni program za rano otkrivanje raka dojke sprovodi od 2012. godine, a da on podrazumeva organizovano pozivanje žena na snimanje mamografom. Ciljna grupa su žene od 50 do 69 godina, jer su istraživanja pokazala da u tom životnom periodu žene najčešće obolevaju.
Inače, prema podacima Insitututa „Batut“ u poslednjem ciklusu organizovanog skrininga u Srbiji pregledano je ukupno 93.506 žena i otkriveno je 346 karcinoma.
Koordinator za skrining raka Instituta za javno zdravlje Niš napominje da u Srbiji jedna od osam žena u toku života oboli od raka dojke, da godišnje oboli 3.600, a umre 1.670 žena od ove bolesti.
Najnovije istraživanje iz 2018. godine pokazuje da Srbija spada u red zemalja sa srednjim rizikom oboljevanja od raka dojke, ali je 2. u Evropi od umiranja. To je zbog toga što u Srbiji nije dovoljno razvijena svest o faktorima rizika, prevenciji i ranom otkrivanju – kaže Stefanovićeva.
Napominje da rak dojke čini 20% svih karcinoma kod žena, te da u svetu 1,6 miliona žena oboli godišnje, a više od pola miliona umre zbog raka dojke.
Autor:
J. C. M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bordovanje je bilo ’99 a oni koji sad ostase zivi i izrabljuju ih terajuci ih da rade najteze poslove osecaju posledice sto od rada zbog bombardovanja,sto zbog toga sto je poljoprivreda bila nasa za razliku od danas. Tako je i sa zenama.
Kad ne mozemo da zivimo od postenja.