U selu među fjordovima pomaže u vrtiću, školi, domu…

Prvi put je video polarnu svetlost, pecao bakalare, naučio da skija, progovorio norveški, u selu između fjordova i planina stekao prijatelje iz celog sveta, kuvao neobična jela – Nišliji Milanu Stojiljkoviću sve to je omogućio odlazak u Norvešku preko Evropskog volonterskog servisa.

Tamo su mu, kaže, svi dani kompletno ispunjeni jer volontira u Volonterskom centru Opštine Fjaler. Dva dana nedeljno radi kod njih u kancelariji i pomaže im da organizuju akcije, projekte i ideje, ali ima i posla na terenu.

Dva puta nedeljno radim u domu za osobe ometene u razvoju. Organizujem razne sadržaje i programe da ih učinim srećnijima. Jednom nedeljno volontiram u osnovnoj školi gde radim sve – od spremanja hrane i pranja sudova u kantini, preko učešća u nastavi, pa sve do dežurstava za vreme odmora – priča Milan.

I to nije sve – jednom nedeljno radi u kantini srednje škole gde priprema hranu za šezdesetak učenika i jednom nedeljno u vrtiću koje mu je omiljeno mesto.

Imam divne prijatelje tamo – i kolege i decu. Sa njima se igram, oni mene uče norveški, a ja njih srpski i engleski jezik. Svakog popodneva imamo obaveze, fudbal ili plivanje sa osobama ometenim u razvoju, radionice sa migrantima, folklor za decu i odrasle – kaže Milan.

Sa još četvoro „kolega“ iz Gruzije, Španije, Poljske i Nemačke živi u velikoj kući u opštinskom vlasništvu i to iskustvo je, kaže, neprocenjivo jer stanari konstantno uče jedni od drugih.

Svaku priliku koristi da promoviše svoju zemlju jer mu je, dodaje, naporno bilo da svakom objašnjava odakle dolazi jer mnogi i ne znaju gde je to.

Zato sam organizovao „srpsko veče“ gde sam ih je učio da igraju užičko kolo i puštao im srpsku muziku uz prebranac, pitu, ajvar, kiflice i vanilice – priča Milan.

Kaže da će kući doneti ogromno životno iskustvo.

Vratiću se sa mnogo manje stresa. Međutim, bojim se da mnoge od stvari koje sam usvojio neću moći da primenim u našoj zemlji. To me dosta opterećuje, jer mnoge stvari ne zavise od tebe, već od čitavog društva i sistema – priča Milan.

---

Mlade ohrabruje da se prijave

Kada je rešio da pokuša da nađe mesto za praksu u Evropi preko Evropskog volonterskog servisa, pretraživao je projekte i birao one vezane za omladinski aktivizam u ruralnim sredinama. Norvešku je odabrao jer je perspektivna i ekonomski jaka zemlja sa dobrim sistemom i prelepom prirodom.  

Pretraživao sam sajt, poslao mejl, pitao da li im trebaju volonteri i kada mogu da apliciram. Objasnili su mi sve, ubrzo dobili moj CV i motivaciono pismo. U roku od mesec dana obavili su sa mnom Skype intervju i onda me obavestili da sam prošao – priča Milan.

Mladima između 18 do 30 godina, koji imaju pravu na prijavu, poručuje da ne odustanu ako prvi put budu odbijeni.

Nikako ne odustajte, već pokušavajte na drugim mestima ili na nekoliko mesta u isto vreme – poručuje ovaj volonter.

Dodaje da ovakvi projekti traju uglavnom od dva do dvanaest meseci i da su svi troškovi pokriveni –  karta u oba smera, troškovi vize, osiguranje, smeštaj i hrana za sve vreme boravka.

Mladi koji ovako odu u Evropu možda će, poput Milana, naučiti šta je koncept „treća kultura“.

Kako objašnjava, ona nastaje kada se iz sopstvene kulture izdvaja ono što vredi i nadograđuje lepim stvarima iz drugih kutlura. Tako se, kaže on, izgradi sopstvena „treća kultura“ i život učini izvrsnim.