Nemaju ljudi u Srbiji svest o štetnosti plastičnih kesa, niti naviku da ih štede, kaže predsednik Udrženja građana “Mehanizam mladih” iz Niša Mladen Stanković, pa često u njih smeštaju i po jednu namirnicu koju pazare. Prvi korak ka promeni napravili su pojedini supermarketi, koji odnedavno naplaćuju svaku plastičnu kesu, ali to je i dalje daleko od zemalja Evropske unije, koje su u obavezi da se sistemski bore protiv kesa.
Iako se naplaćivanje kesa sprovodi u svega nekoliko lanaca prodavnica u Srbiji, što ne deluje kao broj dovoljan za velike promene, Stanković kaže da su one vidljive. Ipak, sa nekim ozbiljnijim merama, možda čak i većom cenom kese, smatra predsednik “Mehanizma mladih”, njihova potrošnja bi se značajno smanjila.
Moramo da radimo na promeni navika potrošača i podizanju svesti da mi ovu prirodu nismo nasledili od naših dedova, već pozajmili od naših unuka i moramo makar da je ostavimo u stanju u kakvom smo je zatekli. Smatram da ljudi hoće da sarađuju, samo je potrebno da ih na pravi način animiramo – ispričao je Stanković.
Ipak, još ne postoji zakon u Srbiji koji bi se pozabavio ovom tematikom, već marketi na svoju ruku preduzimaju takve mere.
Trenutno postoji pravilnik u kome stoji da bi svaka plastična kesa trebalo da sadrži neke aditive koji deluju tako da ona postane biorazgradiva. Međutim, realnost je drugačija, imate one kese, koje preovlađuju na tržištu, a koje nemaju aditive koji potpomažu biorazgradnju – ispričao je Stanković.
Sa druge strane, članice Evropske unije, bilo im to na listi prioriteta ili ne, moraće da se upuste u borbu sa ovim problemom. Iako im EU ostavlja da same oduče na koji način će se sa plastičnim kesama izboriti, propisani su krajnji ciljevi kada je reč o njihovoj potrošnji.
Prema novoj Direktivi o plastičnim kesama, nacionalne vlade moraju osigurati da se do kraja 2019. godine godišnje ne potroši više od 90 laganih kesa po osobi. Do kraja 2025. godine taj broj bi trebalo da padne na 40 kesica. Da bi dosegle ove ciljeve, članice mogu primeniti različite mere. To uključuje naknade, poreze ili nacionalne ciljeve smanjenja – kažu u Evropskoj komisiji.
Francuska, Irska i Estonija su one na koje se treba ugledati. Irci su, čini se, odavno svesni opasnosti koja preti Zemlji od kesa, pa su svoju borbu počeli još pre 16 godina. Njihova upotreba u ovoj zemlji, piše na specijalizovanom sajtu Earthday, smanjena je za čak 94% pošto su 2002. godine uveli veliki porez na plastične kese.
Vlada je osigurala da prihodi od poreza na korišćenje plastičnih kesa prelaze u različite programe usmerene na zaštitu životne sredine. Irska je inspirisala druge zemlje da se bave ovim pitanjem, ona je jedna od vodećih zemalja koja se bavi potrošnjom plastičnih kesa – piše na ovom portalu.
Ima i drugih načina za ovu borbu, pa su tako Nemačka i Austrija, navode u Evropskoj komisiji, postigle dogovore sa prodavcima, Francuska i Italija zabranile upotrebu svih kesa, sem onih koji su biorazgradive, dok se u Holandiji i Estoniji plastične kese naplaćuju.
Hrvatska se nedavno ozbiljnije pozabavila ovim problem, piše B92, pa će od početka 2019. godine svaka prodavnica u ovoj zemlji morati da naplaćuje plastične kese.
Više vekova, koliko je potrebno da se jedna kesa razgradi dovoljno govori o tome koliko one zagađuju planetu, ali strašnije od tog perioda je to gde one sve mogu da završe i šta sve pritom unište.
Kada završe na deponijama, plastične kese se zavuku u zemlju, ispuštaju materije i sprečavaju biljke da tu niknu. Kada završe u vodi, životinje koje u njoj žive često ih pomešaju sa hranom, pojedu i onda uginu. Tako one uništavaju floru i faunu na zemlji, ali je, priča Stanković, bilo slučajeva kada su ih pronalazili i u svemiru.
Vidite i kakve su nam obale reka, vidimo plastične kese čak i u krošnjama drveća. Pored zaštite životne sredine tu je i taj neki estetski problem – rekao je Stanković.
Inače, Udruženje “Mehanizam mladih Niša” je u okviru svoje borbe za zaštitu životne sredine prošle godine imalo akciju poklanjanja recikliranih cegera svakome ko ne uzme plastičnu kesu. Planiraju da je ponovo sprovedu zbog dobrih reakcija građana, koji su i sledećih dana dolazili sa tim cegerima u prodavnicu.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
TEMPO je ranije davao kese za dzabe a od 16.7 poceo naplacivati kese po 5din i niko sada od gradjana ne zeli kese, a u inostranstvo je normalno da se placa kesa ili ceger.
Dobra odluka. Osim toga potrebno je uvesti i kauciju za plasticne flase i limenke. Samo tako moze da se spreci zagadjenje prirode. Tuzno je pogledati reke okicene kesama kojima plove plasticne flase.
Koliko ja vidim ovde nije cilj smanjiti upotrebu kesa nego oteti još neke pare. Zabranite proizvodnju i promet plastičnih kesa i eto rešenja.
Ovde imamo nekoliko stvari koje su nelogične. Kese se naplaćuju da bi se smanjilo zagađenje – nebuloza. Ukinite ih, zabranite i smanjićete zagađenje. Prodaju mi kese sa njihovim logoima – zašto bih plaćao za kesu i da ih reklamiram. Ako već plaćam kesu neka bude klot, bez njihove reklame na njoj.
Znači… ako dobiješ besplatnu kesu, onda zagađuješ a ako je kupiš za 2 dinara onda ne zagađuješ…?
Pre trideset godina, kada je u razvijenim evropskim zemljama otpočela masovna upotreba plastične ambalaže, mi smo proglašavani zaostalom sredinom jer smo još uvek koristili staklenu ambalažu, papirnate kese i cegere. Naravoučenije: ne treba baš u svemu slediti „razvijene“.
To sa naplaćivanjem kesa je totalna ludost.Samo da se nađe način da se uzimaju pare.Kesa vam uvek za nešto zatreba.Dolazimo do dna
Maro, ceger u ruke! Tako smo nekada, pa smo bili zivi! Sada, bukvalno za jedno pocivo uzmu kesu, jel pobogu ce da treba.
Će se naučite reda, milom ili silom. Sledeće je bacanje opusaka na ulici. Ne može do veka bahato.
Naplaćuju kese na kasi, a kod merenja voća i povrća ih dele šakom i kapom. Nego, ajde prvo da rešimo neke druge probleme, jer ovako sigurno ni ti prihodi od kesa neće ići gde treba.
Treba kese da budu veće i jače,i da koštaju 30 dinara,pa ko hoće,izvolte.Kao na zapadu.Ali kada su jače kese,onda je čovek sacuva,pa je koristi opet.
U Tempo-u su poceli da naplacuju kese 5rsd na kasi, ali deluje kao da je to cisto radi dodatnog profita. Ako ce neko da baci kesu na ulicu, bacice i tu koju je platio 5 rsd…a bacice i one koje jos uvek moze besplatno da uzme u delu sa vocem i povrcem, mesari i pekari? Takodje, sve sto se kupi u mesari i delikates delu umotaju u debelu plasticnu foliju. I onda govore kako nam cine uslugu?!
Opet se kaznjavaju svi gradjani, umesto da se kaznjavaju oni koji bacaju djubre gde stignu..
Umesto,da se zbog ekologije ukinu,trgovci se setili da naplacuju,bez obavestenja na ulaznim vratima,vec vas pitaju na kasi?!
Srbija je ovo!
Ja sam ZA plastične kese jer ih koristim za đubre. Ne bacam ih po parkovima, rekama, jednostavno zavežem kesu i bacim je u kontejner. Sada ću te iste kese morati da plaćam, ili da plaćam one velike, crne, namenske za đubre.
Treba narod da se edukuje, naplaćivanje kesa je delimično rešenje.
Samo me zivo interesuje dali od ovih 2 -5 din za kese daje nesto za ekologiju ,ili je ovo jos jedan nacin da se uzme koji dinar od ovog jadnog naroda ,gde na svako cose ga neko krade na sitnice…Nece se nista promeniti ,a neko ce na ovome da zaradjuje… to je Srbija