U Srbiji uglavnom bez reakcija na novinarske priče o korupciji, u Sloveniji tužilaštvo odmah reaguje

Za razliku od Srbije, gde istraživačke priče u kojima novinari ukazuju na korupciju u javnom sektoru najčešće prođu bez ikakve reakcije nadležnih organa, u Sloveniji, kako kaže bivša novinarka i članica organizacije „Transparentnost Slovenija“ Simona Habičič, policija i tužilaštvo obavezno reaguju kada novinari ukažu na nezakonite radnje.

Umesto pokretanja istrage, novinarske priče o koruptivnim radnjama javnih funkcionera u Srbiji često završe “zaglavljene” u etru ili čak funkcioneri odgovore napadom na novinare.

Funkcionerske “škode” koje i dan danas na naštelovanim tenderima kupuju javna preduzeća i ustanove, sukobi interesa, sumnjive saradnje poput one između gradonačelnika Niša i sporne firme zadužene za “krpljenje” gradskih ulica, istraživanja KRIK-a o naštelovanom tenderu za elektronske dnevnike, sumnjiva kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, zloupotreba službenih putovanja u niškoj Opštini Pantelej, namešteni tenderi za solarna drva, partijska zapošljavanja samo su neke od priča koje direktno ukazuju na korupciju.

Pa ipak, ne da nisu dobile sudski epilog, već mnoge nisu dobile ni „uvod“ u tužilaštvima.

Razlog za to novinarka KRIK-a Marija Vučić, vidi u činjenici da su domaći istražni i pravosudni organi, kao i ostale institucije, „u kandžama politike“.

Ako politika ne da zeleno svetlo da se reaguje, kada su ovako osetljive teme u pitanju, onda možemo na osnovu dosadašnjeg iskustva da očekujemo izostanak adekvatne reakcije, bilo tako što će slučaj biti gurnut pod tepih, bilo tako što će prijava biti posle nekog vremena odbačena zbog nedostatka dokaza – navodi Vučićeva.

Ipak, takav slučaj nije u Sloveniji. Bivša novinarka i jedna od članica „Transparentnosti Slovenija“ Habičičeva kaže da takav slučaj nije u Sloveniji. Tamo, dodaje, policija i tužilaštvo obavezno reaguju ako novinari dokažu korupciju.

Nadležni organi reaguju jer to im je baš ono negativna propaganda, ali mislim da novinari moraju da imaju zaleđinu. I još nešto, veoma je, naravno, važno da sve činjenice budu proverene. Ali, da, reaguju, naročito kada su te neke veće priče – kaže Habičičeva.

Habičičeva dodaje da je možda najčuveniji primer u Sloveniji novinarska priča o korupciji u političkim krugovima vezano za izgradnju elektrane „Šoštanj“ bloka 6TE. Naime, nakon medijskih objava da ovaj veoma vredan projekat koji finansira Evropska investiciona banka „obavijen“ korupcijom, u Sloveniji je podignuto više od 10 optužnica za ktivična dela pronevere od 285 do 350 miliona evra.

Vučićeva pak kaže da je važno da nadležni organi reaguju kao i u Sloveniji, iz istog razloga iz kog je važno da svaka institucija radi svoj posao u službi građana i nezavisno od političke volje i političkih interesa, a adekvatno postupanje bi i „disciplinovalo“ funkcionere.

Više bi strepeli od ruke zakona, a u takvom ambijentu bi građani osećali da nisu nemoćni u odnosu na funkcionere, da ne žive u anomiji u kojoj je sve podređeno interesima politike, već da će institucije u njihovo ime kontrolisati ko i kako raspolaže njihovim parama – kaže ona.

Ipak, postoji nešto zajedničko za političare u Srbiji i Sloveniji, a to je vrdanje. Habičičeva kaže da i slovenački političari pokušavaju da izbegnu odgovornost i novinare, ali za razliku od Srbije, u ovoj nekadašnjoj članici SFRJ, pravosuđe odrađuje svoj deo posla.