U Srbiji vlada “koruptivni grč”

Stanje u kome korupcija nastaje, takozvana anomija, u Srbiji je visoka, pokazala su istraživanja Biroa za društvena istraživanja. Najveći problem je što su mladi više tolerantni na korupciju. Ipak, u Nišu ima boraca protiv koruptivnih radnji, ali je malo onih koji takve radnje kažnjavaju.

Istraživanje BIRODI-a, kaže predsednik Zoran Gavrilović, pokazuje da su građani ipak generalno spremni da se bore protiv korupcije, da pomažu antikorupcijskim telima, ali je, dodaje, očito da antikorupcijska tela ne žele tu pomoć.

Mi u Srbiji imamo tzv. “koruptivni grč”, s jedne strane imamo anomično društvo, a s druge strane imamo građane koji su spremni, imaju svest o tome da je korupcija loša stvar i da je treba prijavljivati. Treći kamen spoticanja su neefikasne antikorupcijske institucije, pre svega mislim na tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije – kaže Gavrilović.

Građani su, dodaje, najčešće spremni da se bore protiv korupcije koja se njih ne tiče. Smatra da nije tačno da je narod toliko korumpiran već da postoji odložena borba protiv korupcije, a to je zato što ne postoje uslovi za borbu protiv nje.

Kada imate koruptivni sistem, vama je korupcija deo rešenja, a ne deo problema, jer vi kroz korupciju ostvarujete svoja prava koja vam koruptivni sistem uskraćuje – ističe Gavrilović.

Borba protiv korupcije nije uvek “borba sa vetrenjačama”

Da oni koji se bore protiv koruptivnih radnji ne rade to uzalud dokazuje primer prvog uzbunjivača u Nišu – Valentina Krstić. Ona je ukazala na desetak slučajeva korupcije, a 2012. godine je dobila status uzbunjivača. O svojim iskustvima govorila je i u dokumentarnom filmu “Medalja glasnih”. 

Cilj i ono što bi trebalo da se postigne ovim filmom je da se ukaže ljudima na to da se mogu izboriti za ono što je njihovo. Većina ljudi ne veruje u ishod borbe sa korupcijom, vidi to kao neku borbu sa vetrenjačama, u mom slučaju nije bilo tako. Mi smo od jednog sistema, a radi se o zatvorskom sistemu, koji je bio u dugovanjima, korupciji, neodgovornom odnosu, uništavanju, napravili sistem koji odlično funkcioniše – ističe Krstić. 

Nišlije su na sreću, kaže, počele da se bave ukazivanjem na koruptivne aktivnosti. Međutim problem je, dodaje, što tužilaštvo ne radi dovoljno kvalitetno svoj posao.

Lokalna tela za borbu protiv korupcije po ugledu na niški LAF

Model po kome je napravljen Lokalni antikorupcijski forum u Nišu, biće primenjen u formiranju ovog tela u gradovima širom Srbije. Izbor onih koji će njima upravljati mora da bude transparentan, a uslov je da nemaju veze sa politikom, naglasio je Zoran Gavrilović.

Borba protiv korupcije je glavni segment Poglavlja 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a to podrazumeva da je svaka lokalna samouprava u obavezi da uspostavi sistem počev od aprila 2017. godine, po modelu koji napravi Agencija za borbu protiv korupcije. Zbog toga će, kaže Gavrilović koji je i direktor progarama „Gradovi protiv korupcije“, sada krenuti u kampanju da se to i ostvari.

Ne znam kako će tačno taj model da izgleda i ne mislim da treba sto posto da se primeni niški model, ali ti principi LAF-a moraju da se primene. Telo, način izbora tih ljudi mora da bude transparentan, moraju da budu ljudi od integriteta, to je prosto uslov. Bolje da ne pravimo antikorupcijski plan na lokalnom nivou ako će to da budu tela kao što su ovi etički saveti gde sede ljudi iz vladajućih i opozicionih stranaka i jedina korist je što ti ljudi primaju plate – objašnjava Gavrilović.         

On kaže da “nikakav Vučić, lideri ili donošenje zakona” neće pomoći u borbi protiv korupcije.

To je za nas prevara i to nigde u svetu ne postoji da se odbornici bore protiv korupcije, jer oni su predmet korupcije – ističe Gavrilović.

Poenta je, naglašava, da ljudi na lokalu naprave instituciju koja ima integritet, koja će se potom umrežiti sa drugim gradovima, Agencijom za borbu protiv korupcije, ali i sa javnošću i medijima.