Udruženo do nemačke odštete za Drugi svetski rat – traže se i milijarde evra

Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata traži od Vlade Srbije da se uključi u zahtev Nemačkoj da se obeštete žrtve, ljudske i materijalne, najvećeg sukoba u istoriji od pre skoro 80 godina. Kažu da bi samo 7 milijardi evra koje bi platili Nemci, iskorenilo nezaposlenost u Srbiji.

Ova nacionalna organizacija navodi da je posle dugog proučavanja pitanja obeštećenja građana od nemačke ratne mašinerije, krenula u razgovore po Srbiji, pa su došli i u Niš. Ispituju da li za to postoji interes građana.

Da se od Savezne republike Nemačke obeštete građani za štetu koju su pretrpeli od nemačke ratne mašinerije u Drugom svetskom ratu. Njihovi preci ili ako ima danas živih, oni sami – kažu iz udruženja.

Glavni pravni zastupnik Zajednice udruženja Slaviša Mrdaković navodi da Nemačka kada joj se građani pojedinačno obrate odbija razgovore na tu temu.

Uvek ukazuju da treba da se javi vlada – kaže Mrdaković.

Zato Mrdaković navodi zahteve srpskoj vladi: Da projekat naplate ratne štete bude od nacionalnog značaja, da se formira koordinaciono telo koje će pratiti realizaciju projekta i da se napravi platforma za pregovore sa Nemcima. Ministarstvo finansija bi, predlažu, trebalo da utvrdi iznos duga, formirala bi se Agencija za evidentiranje žrtava, a pomenuto koordinaciono telo vodili bi jedan potpredsednik Vlade Srbije i ministri.

Nemačka ne priznaje direktno ratnu štetu, kaže Mrdaković, pa bi obeštećenje išlo kako su se nekada dogovorili Josip Broz Tito i nemački kancelar Vili Brant – najviše kroz privredu.

Plan im je da se od nemačkih para otvaraju srpske fabrike.

To bi značilo da bi sa Nemcima trebalo da razgovaramo o finansiranju otvaranja radnih mesta u fabrikama koje bi bilo vlasništvo naših građana. To je šansa da se zaposle mladi jer mi smo računali, prema najnovijim podacima Privredne komore, 17 milijardi je za zadnjih pet godina ukupan odnos uvoza i izvoza. Za 700.000 nezaposlenih koliko ih ima zvanično na evidenciji, kad bi dali po 10.000 evra za svako radno mesto, to je samo 7 milijardi – računa Mrdaković.

Od ostalih cifara navode i da je celokupna ratna šteta – 440 milijardi dolara, a da znaju da je Nemačka za četiri i po ratne godine prinudnog rada plaćala 145.000 evra, a za svakog ubijenog 135.000 evra.

Mrdaković kaže i da su naišli na razumevanje Nemaca, kontaktima kroz Bundestag, Privrednu komoru i nemačku ambasadu, ali da Nemci traže da se uključi Vlada Srbije.

Pre ovog ambicioznog plana, Udruženje žrtava Drugog svetskog rata traži da ih podrže građani Srbije. U Nišu ih je na tribini posvećenoj ovoj temi bilo nekoliko.