Um pun ideja i dvorište puno izuma – Nišlija pola veka posvetio nauci, nije imao para za realizaciju

U svetu je mnogo neiskorišćene energije, kaže Stojanović. Svoj doprinos tome da se to promeni dao je tako što je dugo radio na izradi vetroelektrane u vidu univerzalnog rotora sa samopodešavajućim lopaticama.

Kada bi taj njegov izum ušao u široku primenu i počeo da se industrijski proizvodi, to bi značilo da bi električne energije bilo neuporedivo više, a da bi je ljudi plaćali znatno manje. Model ima u svom dvorištu na Trošarini.

Rotor je napravljen tako što su pomoćne lopatice nameštene na pomoćne osovine. Glavna osovina radi sinhronizovano sa pomoćnim. Na jednoj strani se otvaraju polja, a na drugoj se zatvaraju, tako da se dobije rotacija. Te pomoćne osovine zapravo prave ta polja koja mogu da budu 100 puta 100 metara i onda je na jednoj strani pritisak, na drugoj je “šuplje”, tako da nema otpora na toj strani – objašnjava Milija Stojanović.

Kaže da je model izradio pre oko 20 godina i da ga je iskoštao svega nekoliko hiljada dinara, kao i da je “preživeo” nekoliko sajma u Beogradu.

Znatno veće rotore postavio je i u svom domaćinstvu u Jelašnici i planira da uskoro počne da ih koristi za napajanje strujom u kući.

U Jelašnici je model od četiri metra u prečniku. U alternator sam ubacio neodijumski magnet, oni su vrlo interesantni, izašli su pre pet godina, Kinezi ih proizvode kao čačkalice, ali su deset puta jači nego obični magneti. Hteo sam da alternator bude nezavistan, da od njega napravim dinam. Dobija se struja na 700, 800, 900 obrtaja, naviše 14.000. Hteo sam da smanjim broj obrtaja i uspeo sam da smanjim na 100 i da dobijem struju – priča Stojanović.

Dodaje da je njegov pronalazak napravljen za dobijanje energije iz svih fluida i osvrće se na svetski poznate danske vetroelektrane, koje opisuje kao nedovoljno efikasne.

Kad je izašla danska, znao sam da ne valja, ali ko bi mene slušao tada pre 30 godina u Danskoj. One su ogromne težine, ogroman je pritisak na stub, nisu samousmerene, već moraju da se usmeravaju pomoću posebnih motora. One koriste svega 5% energije. Moja koristi 70% postojećeg kruga energije – poručuje on.

---

Ministarstvo odbilo da oceni njegov izum

Stojanović ističe da ga ne zanima da li će on i njegovi izumi biti priznati ili ne, već da želi da svoja shvatanja, ideje i saznanja podeli sa drugima i uradi nešto konkretno da narod u Srbiji bolje živi.

Pisao sam i predsedniku države i Ministarstvu za energetiku jer je bila aktuelna ta priča da nemamo dovoljno struje, da nemamo dovoljno energije. Proračunao sam da na svakoj hidrocentrali može da se napravi još jedna i da nema problema sa strujom – navodi on.

Međutim, iz Ministarstva rudarstva i energetike su odbili da ocene njegov izum, uz obrazloženje da se ne bave ocenom inovacija i uputili su ga na Fond za inovacionu delatnost.

Ministarstvo rudardstva i energetike Vam je uvek na raspolaganju za sva pitanja koja su u našem delokrugu i uvek će u skladu sa svojim nadležnostima i propisima Republike Srbije preduzeti sve potrebne mere koje će za rezultat imati bolje uslove za život i rad građana i građanki Srbije – odgovorili su iz Ministarstva.

Stojanović kaže da upravo zbog birokratije i sistema, ali i zbog nedostatka para, nije uspevao da realizuje mnoge svoje ideje i izume.

Kod nas je sve nakaradno, pa i taj Fond za inovacije. On dodeljuje pare za početak, ali morate da imate i sami šta da uložite. Trebalo bi, po toj logici, da uložim oko 10.000 evra, a ja te pare nemam – zaključuje on.

---

Izumi svuda po dvorištu i kući

Milija Stojanović pravi i posebne dečije vrteške, izumeo je jedinstven aparat za Fukove struje, motiku na paru, samostalno vodeno crevo i drugo.

Imam i propusne cevi. Kada se poplavi teren mora da se čeka dugo da voda ispari, pa da ljudi ponovo oru, sade… Ja sam oko svoje kuće napravio da mi voda ide tu, jer sam često imao problem sa poplavama. Milionima godina se stvarao sloj zemlje koji ne propušta vodu, ali bunar nikad ne možete da napunite vodom, koliko god da ga punite. To je taj princip. Pobio sam dve cevi i sad nemam probleme – pojašnjava on.

---

Nauku zavoleo još uz dedu elektroničara

Stojanović priča kako je, još kao dečak, dedi, koji je bio elektroničar, stalno postavljao razna pitanja i da je još tada počeo da se interesuje za nauku, kao i da je u pokojnom dedi imao veliki oslonac.

Završio je matematiku na nekadašnjoj Višoj pedagoškoj školi u Nišu, a pre toga matematičku gimnaziju. Radio je kao nastavnik matematike, a veliki deo znanja stekao samostalno izučavajući literaturu.

Posvetio sam oko 60 godina života nauci. Naravno, prioritet mi je bila porodica, supruga, deca, rešavanje stambenog pitanja. Novac sam imao samo za pravljenje modela. Takođe, skakao sam od pronalaska do pronalaska i nikad nisam imao para da napravim nešto industrijski – navodi Stojanović.

Bio je i predsednik nekadašnjeg niškog Društva za nauku i tehniku “Bošković – Tesla – Milanković”. Kaže da je od 30 članova njih 25 otišlo u inostranstvo i da je reč o jako pametnim i skromnim ljudima. Neki od onih koji su ostali u Nišu sada žive u bedi.

Društvo se, prema Stojanovićevim rečima, raspalo jer je ostalo bez prostorija i jer nisu imali gde da se sastaju. Jedna od njihovih prostorija u Nišu sada je kockarnica.