Upis u Nišu, pritisci roditelja i apeli stručnjaka:“Decu upisujete u školu, a ne kod privatnog učitelja“

Za desetak dana počinje školska godina, a iz niške OŠ „Njegoš“ su roditeljima poručili da decu upisuju u 1. razred, a ne kod privatnog učitelja, te da ne vrše pritiske i traže „veze“, jer to za njih nije dobro i neće ni biti razmatrano. Sa njima se slažu direktori i stručni saradnici i drugih osnovnih škola u Nišu, koji objašnjavaju da se odeljenja formiraju na osnovu brojnih testiranja dece i razgovora, te da ne postoje „zvezde učitelji“ i oni koji „ne valjaju“. Pedagoškinja Kristina Stojanović ističe da razume zabrinutost roditelja, ali im takođe poručuje da prepuste stručnjacima odluku u kom odeljenju će biti, jer smatra da znaju šta rade i da je to najbolje za buduće prvake.

Iz niške Osnovne škole „Njegoš“ su preko društvenih mreža obavestili roditelje da je stručna služba na osnovu testiranja dece formirala tri odeljenja prvog razreda od po 23 učenika i u svakom je isti odnos dečaka i devojčica, a jednaka su i po konkurenciji. Napominju da je to odluka na osnovu svih psihološko-pedagoških parametara i uspeha koji su pokazali na testiranju.

Istakli su i da je to u najboljem interesu dece i podsetili roditelje da decu upisuju u školu, a ne kod privatnog učitelja, te da nema svrhe da traže vezu, zovu školu i insistiraju da dete mora da ide kod određenog učitelja, jer takve urgencije „neće biti ni razmatrane, a kamo li usvojene“.

Molimo vas da verujete stručnoj službi, da može malo profesionalnije od nestručnih lica da odredi šta je najbolje za svako dete, kao i to da su SVI naši učitelji jednako stručni i školovani da opismene učenike i prezentuju im gradivo I – IV razreda. Ovakvim urgencijama pokazuje se sumnja u njihovu profesionalnost, kao i u školu, koju ste sami odabrali. Na samom početku njihovog školovanja, ovakvim postupkom ih učimo da je „moralno“ svuda ići preko veze, pa čak i kad je upis u OŠ u pitanju – apeluju.

Majka jednog budućeg prvaka kaže da lično nije tražila „vezu“ za učitelja ili učiteljicu i da veruje stručnjacima, ali da ima roditelja koji najčešće urgiraju da njihovo dete bude u grupi sa drugarima iz vrtića.

---

Direktori se suočavaju sa različitim pritiscima

Da je to praksa pred upis prvaka i da je toga „uvek bilo i biće“, ističe Dušica Trićković, direktorka Osnovne škole „Radoje Domanović“ u Nišu, jer svake godine imaju „zvezde učitelje“, ali im nije jasno na osnovu kojih kriterijuma roditelji to znaju i izdvajaju ih, a škola ne.

Oni neke učitelje favorizuju i uglavnom kažu da su čuli od komšije ili ne znam od koga. I onda ustvari negiraju sav naš trud i rad, testiranje pedagoga i psihologa i razgovor sa roditeljima i sa detetom i sva njihova stručnost je potpuno devalvirala što se tiče te teme, zato što roditelj dođe i insistira ili neko od kolega takođe – navodi Tričković.

Roditelji urgiraju i za polazak u 5. razred i razredno starešinstvo, kaže Tričković, ali je to problem koji lakše reše, jer im objasne da nastavnik time ima samo veću odgovornost, ali da svakako predaje svim odeljenjima. Veća je „borba“ sa roditeljima prvaka, ali direktorka napominje da im tokom razgovora objašnjavaju da je to korak ka građenju poverenja u školu i učitelje.

Tričković takođe pojašnjava da ni ona kao direktorka nije stručna i ne odlučuje o formiranju odeljenja, ali jeste odgovorna da se bori protiv favorizovanja učitelja, jer bi to onda značilo da umesto stručnjaka to može da radi i pomoćno tehničko osoblje, bez ikakve stručne procene i velikog posla koji je, kaže, mukotrpan i zahteva mnogo vremena.

Ovo je stvarno pitanje građenja poverenja i saradnje, jer ako vi date roditelju da bira sam, može, ali onda je to daleko i od saradnje i od poštovanja i od odgovornosti. Roditelju onda dajete stil da sutra može da bira i nastavnika, smenu, da bira sve, pa onda sami sebi uskačemo u stomak. Moraju da znaju u koju školu upisuju dete, to mogu i da biraju i da u tu školu imaju poverenja i poštovanje i da ako se nešto desi odgovorni smo mi. Mi na ovoj način poštujemo struku i vraćamo ugled prosvetnim radnicima i školi, jer poštujemo pravila – napominje Tričković.

---

Želje postoje, ali formiranje odeljenja radi struka

Direktor niške OŠ „Dušan Radović“ Miodrag Plavšić podseća da je to velika škola i da ove godine upisuju 168 prvaka u 6 odeljenja, pa veruje da su zato i manje izloženi pritiscima, koji nikad nisu bili ultimativni, odnosno nikad roditelji nisu „pretili“ da ako dete ne bude kod određenog učitelja neće ni ići u tu školu.

Više je to neki apel, na primer „moje dete je išlo kod te učiteljice, je l nije problem da ide i drugo“, na tom su nivou razgovori, a da neko ultmativno zove, verujte, ja sam evo 30 godina učitelj, prvu godinu direktor, ali ultimativnih pritisaka nema. Više je to neki apel da bi voleli da bude ista učiteljica, jer su imali dobra iskustva sa prethodnim učiteljima i učiteljicama i na tom nivou je priča, ovako ništa drugo – navodi Plavšić.

Uvek se trude da izađu u susret roditeljima kada je to moguće, ističe Plavšić, ali kada je formiranje odeljenja u pitanju podseća da postoje različiti kriterijumi i aspekti o kojima mora da se vodi računa. Takođe kaže da se nada da neće biti pritisaka ni narednih desetak dana do početka školske godine.

Velikih pritisaka i favorizovanja učitelja nema ni u OŠ „Učitelj Tasa“, kaže direktorka Radmila Krstić, koja je i pozitivno iznenađena reakcijama roditelja koji su pokazali da imaju poverenje u ovu školu. Ove godine imaće 5 odeljenja prvog razreda i kaže da „za sad nije strašno“ i nada se da će tako i ostati.

Mi i ne kažemo ko će preuzeti 1. razred, tako da nemamo veliki pritisak. Ja sam im i rekla da moraju da poštuju ono što odluči stručna služba, jer najbolje oni mogu da procene koji učitelj odgovara kom detetu. Uvek ima tih želja, ali ne preterano. Čak i vrlo često dođu i to me na primer iznenadilo, kažu „mi ne biramo učitelje, imamo poverenje u vašu stručnu službu, kako vi procenite i mislite neka bude tako, mi smo čuli da je ovo dobra škola i prepuštamo vama da odlučite ko će biti učitelj“ – ističe Krstić.

---

Kako se formiraju odeljenja?

Psihološkinja Ksenija Sekulić koja radi u OŠ „Radoje Domanović“ pojašnjava da deca pre upisa prolaze psihološki tekst, koji je zapravo test zrelosti za školu i njime ispituju nivo informisanosti učenika, memoriju, uvežbanost koncentracije i pažnje, kao i sposobnost učenja iz iskustva, vizuelno-motornu koordinaciju i drugo.

To nije test inteligencije, ali negde može da bude naznaka da li će detetu možda ležati prirodne nauke, da li ima tu dobru vizo-motornu koordinaciju, percepciju u prostoru, prepoznavanje trodimenzionalnog prostora. Kroz neke testove tačno možete da vidite koji nivo informisanosti uz uzrast ima. Naravno, uzimamo u obzir da li dete ima 6 godina i 2 meseca ili ima 7 i po, postoji jasna skala na osnovu koje merimo i dete može da pokaže nedovoljnu zrelost do neke izuzetne zrelosti, natprosečne – objašnjava Sekulić.

Pedagoškim testom koji deca pre polaska u školu takođe rade, navodi Sekulić, proveravaju njihovu spremnost, prepoznavanjem boja, orjentacijom u vremenu i prostoru.

Na osnovu tih testova dobijaju sliku o detetu, ističe psihološkinja, a nakon individualnih razgovora sa njima i roditeljima odlučuju koji bi učitelj detetu najviše odgovarao po senzibilitetu.

Da li je dete plašljivo, da li je imalo neke teškoće u odrastanju, traumatska iskustva i tako dalje, kad sve uzmete u obzir možete da odredite koji bi učitelj najviše odgovarao detetu i na osnovu svega toga formiramo odeljenja – zaključuje Sekulić.

---

„Roditelji imaju viziju o detetu, a mi realnu sliku“

Pedagoškinja Nataša Ignjatović iz OŠ „Radoje Domanović“ naglašava da roditelji imaju jednu viziju o svom detetu, dok stručnjaci na osnovu testiranja steknu mnogo realniju sliku, te je zato važno da odluku o tome u kom će odeljenju biti njihovo dete prepuste stručnjacima.

Zato i razgovaraju i sa roditeljima pred upis u 1. razred, dodaje, kako bi ih rasteretili briga i opustili. Najčešće su napeti i uznemireni oko toga da li dete zna sva slova i da računa, što pedagoškinja ističe da uopšte nije najvažnije.

Naprotiv, mnogo su važnija samostalnost i ta vrsta zrelosti, da oni mogu da brinu o nekim svojim osnovnim potrebama, da imaju slobodu da se jave učiteljici ako žele da izađu, te neke socijalne veštine su najvažnije, sve se ostalo se nauči. A upravo te socijalne veštine mnogo deci nedostaju danas nažalost i to isto gledamo prilikom upisa, sve se to vidi na testiranju – ističe Ignjatović.

Roditeljima zato poručuje da se opuste i da decu ohrabre da se više brinu sama o sebi i puste ih da odrastu, ne sputavaju ih u razvoju, jer od prevelike brige smatra da prezaštićuju decu i time im nanose više štete nego koristi.

Mnogo je dece sada koja imaju probleme i sa grafo-motorikom, zbog učestalog korišćenja telefona, raznih novih uređaja, a ne kreću se dovoljno, ne igraju se dovoljno i naravno te veštine im nedostaju. Mnogo više ima i logopedskih problema, baš zbog toga što deca mnogo manje komuniciraju i međusobno i sa roditeljima, tako da i to drastično povećano u poslednje vreme – napominje Ignjatović.

---

Zašto roditelji treba da veruju stručnjacima?

Da roditelji treba da veruju stručnjacima i njima prepuste odluku o formiranju odeljenja, slaže se i pedagoškinja Kristina Stojanović, jer je poenta da ta sredina i spoj dece u njoj bude podsticajna za njih, da međusobno uče i budu u skladu sa karakterom i temperamentom svog učitelja.

Ipak, razume brigu roditelja i njihovu želju da utiču na taj proces, ali ih ohrabruje da imaju poverenje u stručne saradnike.

Roditelji naravno brinu, to je potpuno opravdano i normalno, jer samo žele najbolje za svoje dete, posebno jer sada u medijima vlada jedva vrlo nekako čudna klima po pitanju obrazovanja i toga kako funkcioniše sistem, tako da je njihova zabrinutost opravdana. Ali jednostavno nije ni moguće izaći svim njihovim zahtevima u susret. U školama rade stručni saradnici koji su obučeni za to da formiraju odeljenja, to rade godinama i znaju šta rade, bez obzira na to što u medijima postoji neki narativ da je pitanje koliko su stručni, a to je samo medija kako to prenose – ističe Stojanović.

Poenta stručnog formiranja odeljenja, a ne na osnovu zahteva i želja roditelja, pojašnjava Stojanović, je da to bude spoj dece različitih sposobnosti, da u njima mogu zajedno da se razvijaju i uče jedni od drugih, a da na kraju to za njih bude korisno i razvojno podsticajno.