Upoznavanje sa Starom planinom za bolje razumevanje prirode

autor: Lj. F.
tehnicka 3 rosomac
Jedna od najposećenih destinacija; foto: Društvo "Stara planina"

Obilaskom vodopada, upoznavanjem sa autohtonim rasama i njihovim prednostima i upoznavanjem sa mogućnostima razvoja seoskog i eko turizma, učenici srednjih škola iz Pirota i Dimitrovgrada proveli su 2 dana na Staroj planini i uživali u jedinstvenim lepotama i predelima sa idejom da izađu iz učionica i upoznaju se sa prirodom.

Projekat pod nazivom “Mladi i priroda – partneri za budućnost”, koji organizuje Društvo za zaštitu životne sredine “Stara planina” iz Pirota obuhvatio je treću grupu polaznika koji su se 9. i 10. juna upoznali sa lepotama, netaknutom prirodom i prednostima Stare planine. Do sada je na projektu u sve 3 grupe učestvovalo 75 učenika.

Predsednik Društva “Stara planina” Dragan Taškov kaže da je danas očigledan nedostatak školskog sistema u neprihvatanju lokalnih i regionalnih specifičnosti. Cilj ovog programa je, po njegovim rečima, da ukloni te nedostatke i afirmiše drugačiji pristup obrazovanju.

Vodopad Tupavican jedan je od najlepših na Staroj planini
Vodopad Tupavica jedan je od najlepših na Staroj planini; foto: Društvo „Stara planina“

Nastavni planovi i programi zasnovani su na teoretskim lekcijama koje deci deluju daleko i strano. Malo je sadržaja koji neguju interpersonalnu inteligenciju, sposobnost da se razumeju drugi ljudi, malo je i oblikovanih sadržaja koji neguju razumevanje i ljubav prema prirodi – kaže Taškov.

Deca su tokom 2 dana kroz program Društva upoznala Park prirode “Stara planina” iz drugačijeg ugla. Posetili su poljoprivredno gazdinstvo Sergeja Ivanova iz Dimitrovgrada i upoznali se sa autohtonim rasama ovaca i magaraca i njihovim prednostima.

Posetili su i “Etno kuću Nikolov” u selu Vlkovija i upoznali se sa mogućnostima za razvoj seoskog i eko turizma. Na teritoriji Grada Pirota posetili su Slavinju i Slavinjski kanjon, kao i vodopad Tupavicu i eko-stazu Vidlič. Na izletištu Vrelo, deca su obišla istoimeni izvor, ali i ribnjak koji pored ekonomske funkcije ima i funkciju očuvanja prirodnih resursa – kaže Taškov.

On dodaje da je suština ove metode stvaranje veza između nastavnih sadržaja različitih predmeta i usmeravanje pomenutih sadržaja ka obrazovanju za održivi razvoj.

Divlje jagode nisu retkost na Staroj planini
Divlje jagode nisu retkost na Staroj planini; foto: Društvo „Stara planina“

Ovakvim programom deca bolje razumeju svet u kome žive, upoznaju se sa siromaštvom koje je izraženo u selima na eko-stazi, ali i ukazuju na prekomerno korišćenje resursa koje se provlači u planovima države za razvoj hotelskog turizma i izgradnju “malih hidroelektrana”, na opštu degradaciju životne sredine i na demografsku smrt ovih krajeva – zaključuje Taškov.

Društvo “Stara planina” očekuje da će škole nastaviti proces regionalizacije obrazovanja kojim će se deci omogućiti da bolje upoznaju svoj rodni kraj i njegove resurse, i time obrazovanje podići na viši nivo korišćenjem metoda aktivnog interdisciplinarnog učenja.

Autor:
Lj. F.

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.