Urušava se ceo potporni zid na Koridoru 10, stručnjaci predviđaju nova rušenja

Potporni zid koji se juče delimično srušio na Koridoru 10, na deonici Gornje Polje – Caričina Dolina, ispred tunela Predejane, nastavio je da se urušava. Kako kažu ljudi sa lica mesta, najverovatnije će pasti ceo. Potporni zid je, kako su kazali iz Koridora Srbije, dugačak ukupno 725 m, a građevinski inženjer Danijel Dašić očekuje da bude još urušavanja potpornih zidova na novim deonicama koridora, zbog toga što su, kako kaže, urađeni pogrešni tipovi potpora.

Iako je, nakon klizanja zida u martu ove godine, kako su tada saopštili, angažovan ekspertski tim Svetske banke za nadzor radova na potporama i klizištima na Koridoru 10, ova nezgoda se još jednom dogodila, a klizanje zemlje u ovom delu se nastavlja i danas, pa oni koji su na licu mesta predviđaju da će pasti kompletan potporni zid.

Iz Koridora Srbije kazali su da je građevinska inspekcija obišla teren, te da su održani hitni sastanci nadležnih učesnika u projektu – izvođača, nadzornog organa, investitora i projektanata, kako bi utvrdili zbog čega se obrušio zid. Ipak, kako kažu, radovi na Koridoru biće nastavljeni.

S obzirom da je stepen fizičke realizacije na ovoj deonici dostigao 90,5 procenata izvedenih radova, radovi na ovom delu trase Koridora 10 biće nastavljeni i pored neophodne sanacije ovog dela gradilišta – naveli su iz Koridora nakon jučerašnjeg rušenja.

Izvođač radova na ovom potezu je, kako navode iz Koridora, španska kompanija Azvi, a stručni nadzor vrši konzorcijum Louis Berger i Egnatia Odos.

Podsetimo, nikada nije utvrđeno ko je odgovoran za obrušavanje potpornog zida u martu ove godine, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da će se zbog sanacije tog klizišta „izgubiti“ dve do tri nedelje. Ovo je treće „klizanje“ potpornog zida od prošle godine, a u martu se slična stvar dogodila na Koridoru 10 takođe u blizini Predejana. Novo obrušavanje počelo je juče prepodne, a prema rečima očevidaca ovaj zid je napukao i delovao kao da će se srušiti još pre nekoliko nedelja.

Struka: Neadekvatne potpore i izbegavanje odgovornosti

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da u ovom slučaju svako u „svetom trojstvu građevinarstva“ snosi deo odgovornosti – projektant, izvođač radova i nadzorni organ.

Treba da se vidi ko je vršio geomehanička istraživanja tog tla, na toj bazi radi se projekat, na bazi projekta izvođač kreće rad. Ako se desi da izvođač u toku radova vidi da treba zadržati stensku masu, a on vidi da je glina u pitanju kad iskopa, njegova je dužnost po zakonu da prjavi i da traži izmenu projekta. Ima mnogo tih koraka u kojima je neko jednostavno mogao da napravi previd ili da ne želi da komplikuje sebi život. Mislim da svako od njih nosi deo odgovornosti i da oni sad igraju jedan ping-pong – rekao je Dašić.

On dodaje da je stav struke da su na Koridoru urađeni pogrešni tipovi potpornih zidova, neadekvatni sastavu tla, zbog čega očekuje da će se ovakva obrušavanja i dalje dešavati.

Kao kad biste pokušali da od peska na plaži napravite planinicu, a onda čačkalicama i mrežicama za kosu zadržite da se ne uruši – objašnjava Dašić.

Inače, smatra da je niški Građevinsko-arhitektonski fakultet imao dovoljno stučnosti da učestvuje u izgradnji koridora, te da eksperti Svetske banke koji su angažovani posle nekoliko klizišta, samo zvuče atraktivno.

Radio sam u Africi, sreo sam eksperte iz Svetske banke i uopšte nemam neko dobro mišljenje. Moje lično mišljenje je da ako odu na niški Građevinski fakultet i laboratoriju za geomehaniku naći će više ekspertize pošto su oni radili veliki broj ispitivanja tog poteza kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru. Imaju kompletnu informaciju šta i kako tu treba da se radi, ali nije zanimljivo kad kažete GAF u Nišu, lepše zvuči Svetka banka – dodaje Dašić.

Ovaj stručnjak smatra da Koridor 10 ne može biti završen ni do kraja 2018. godine, a da će i laicima biti jasna situacija oko izgradnje koridora ako se podsete da se na davno građenom „Putu bratstva i jedinstva“ nikada nisu rušili potporni zidovi – ni prilikom gradnje, ni decenijama kasnije.