Mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana, pojačani vaspitni rad sa učenicima koji su nasilni ili problematični čak i van škole, kao i mogućnost društveno-korisnog rada, samo su neke od mera koje će biti moguće novim izmenama prosvetnih zakona koje je usvojila Vlada Srbije.
Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim se omogućava uvođenje nacionalne čitanke i utvrđuje način pripreme i odobravanja ovog nastavnog sredstva.
Takođe, donesen je i set prosvetnih zakona kojima će se, prema rečima nove ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, sistem obrazovanja u Srbiji u značajnoj meri unaprediti, posebno kada je reč o prevenciji i reagovanju na nasilje u obrazovnim ustanovama.
Predložene izmene zakona omogućiće, između ostalog, da od drugog razreda osnovne škole ocena iz vladanja učenika uđe u prosek ocena na polugodištu i kraju godine, kao i da se učenik udalji sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza učenika.
Takođe, biće obavezna i komunikacija škole sa svim ustanova koje se bave zaštitom od nasilja.
Izmenama i dopunama osnovnog i posebnih zakona u oblasti obrazovanja jačamo vaspitnu funkciju škola i omogućavamo realizaciju utvrđenog seta mera radi bolje prevencije i efikasnijeg reagovanja i postupanja u slučajevima nasilja u školama – rekla je ministarka Đukić Dejanović.
Ministarka je naglasila da je cilj ovih izmena povećanje odgovornosti svih aktera u školskom životu, ali i proširenje lepeze mogućnosti kada je vaspitni rad u pitanju.
Naš cilj je da obrazovni sistem unapredimo u smeru koji će omogućiti da svi zajedno utičemo na prevenciju i smanjenje nasilja među mladima – navela je ministarka.
Zakonskim rešenjima koje je usvojila Vlada Srbije predviđeno je i smanjenje broja učenika u odeljenju od sledeće školske godine na maksimalno 28 đaka.
Jedna od izmena i dopuna zakona predviđa i da se rok za početak sprovođenja državne mature pomera za školsku 2025/2026. godinu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Требало је,одавно…
Ко је ,кад и по чијем налогу донео закон који ће сад,косно,бити измењен.Да видимо ко је крив за актуелна дешавања,па да на њихова врата пошаљемо ПРОТЕСТАНТЕ / шетаче против насиља.
Kao roditelj tvrdim da su najveci problem roditelji i internet.Bez mera ka teme upitni su rezultati.Rad sa roditeljima i kaznjavanje istih,hitno.
da tako treba ! ali ne iu srbiji. Jer ko zaista misli da će se ovakav zakon sprovoditi kad su tu mame i tate da srede da njihovo mezimče nije krivo
Roditelji imaju imunitet da svoje dete usmeravaju pravim ili pogrešnim smerom. Floskule: „Pokvarilo ga društvo/igrice“ su samo opravdanje neodgovornih roditelja koji su vaspitavanje deteta prepustili drugima.
Društveno korisni rad i drugi oblici kažnjavanja su intervencija države tamo gde je roditeljsko vaspitanje zakazalo.
Pravilnik o društveno-korisnom, odnosno humanitarni radu je već donet 2018.godine, pa nije jasno zašto se najavljuje kao novina?! Pojačan vaspitni rad takodje već postoji u propisima. Novinari bi trebalo da prouče temu o kojoj pišu, ne da prenose pompezne izjave koje se čuju u medijima.