“Uzbunjivači nemaju dovoljnu zaštitu, potrebno bolje sistemsko rešenje”
Oni koji se odvaže da ukažu na korupciju ili zloupotrebu javnog interesa u firmama gde rade, nemaju dovoljnu zaštitu države i sudstva, zaključak je skupa o javnom uzbunjivanju, održanog u Nišu. Ipak, ukazivanje na korupciju nema alternativu, kako dodaju učesnici, pa ohrabruju građane da je prijave.
Prvi deo problema je, kako kaže urednik regionalnog portala Južne vesti i nekadašnji član radne grupe za izradu Zakona o zaštiti uzbunjivača Predrag Blagojević, jeste sam zakon koji je “prepun rupa”.
Naime, donošenje ovog zakona inicirao je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i taj posao je poverio Zaštitniku građana Saši Jankoviću. Formirana je i radna grupa, napravljen je model zakona i organizovane su javne rasprave širom Srbije. 
Iako je tadašnji ministar pravde hvalio taj predlog zakona, ministarstvo je izradilo potpuno novi. Aktuelni zakon usvojen je 2014, međutim, kako kaže Blagojević, on nema mnogo veze sa prvobitnim modelom “Šabić – Janković”. Drugi deo problema je kako se i taj, takav, postojeći zakon primenjuje. Analiza na jugu Srbije, navodi Blagojević, dala je zabrinjavajuće zaključke.
U Vranju na “prste jedne ruke” mogu da se nabroje slučajevi koji se vode po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. S druge, uglavnom se svi slučajevi odbacuju iako su ih pisali sami advokati, jer ljudi traže zaštitu za porodično nasilje ili slične stvari koji nemaju veze sa ovim zakonom. Zaključili smo da advokati nisu edukovani i ne znaju na šta se odnosi taj zakon, tužioci nisu edukovani, građani nisu edukovani. Nije bilo ni kampanje da se svi edukuju na šta se odnosi taj zakon. Postupak po tom zakonu je hitan, a imali smo slučaj u Vranju da je čovek tužio i da se 6 meseci ne zakazuje ročište – dodaje Blagojević.
Nameće se pitanje, napominje Blagojević, kako ohrabriti građane da prijavljuju korupciju, ako ih sistem nedovoljno štiti od gubitka posla ili ostalih posledica, pa zato treba poboljšati zakon i pružiti veću zaštitu uzbunjivačima.
Bore se za borbu protiv korupcije
Jedna od najpoznatijih niških uzbunjivača i bivša koordinatorka Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) Valentina Krstić napominje da zato što nema sankcija za umešane u korupciju, nema ni poverenja i hrabrosti građana. Ipak, ističe neophodnost uzbunjivanja.
Treba ohrabriti građane, ako se ljudi ne angažuju, mi tonemo. Uzbunjivači jesu bitni, svako mora da prođe trnovit put, ali to je jedini put, ako ga ne prođu izgubiće sigurno. Teško je uzbunjivačima, ali ako se ne budemo pokrenuli, neće biti ništa, otići će nam deca, otići će mladi ljudi iz ove zemlje, šta smo onda dobili – rekla je Krstićeva.
Još jedna bivša koordinatorka LAF-a u Nišu, kontrolnog tela koje više ne funkcioniše, Zorica Miladinović navodi da prema modelu lokalnog antikorupcijskog plana, koji je izradila Agencija za borbu protiv korupcije, svaka opština u Srbiji treba da dobije svoj LAF.
Treba se boriti da ti lokalni antikorupcijski planovi budu što kvalitetniji, a da ta tela koja će biti formirana u svim opštinama budu što nezavisnija, da ne bude da ta tela štite funkcionere – poručuje Miladinović.
Najavljen je i novi skup za 2. mart ove godine u Nišu, gde će biti urađena pravna analiza postojećeg zakona, gde će biti predstavljene njegove slabe tačke, a sve uz prisustvo predstavnika Evropske unije.
Inače, na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International, najpoznatijeg globalnog rangiranja te vrste, koje je juče objavljeno, Srbija je pala za još 5 mesta.
Autor:
M. Z.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Gradjani su dovoljno edukovani, ako znaju kom da prijave korupciju, a dalje preuzima Agencija za borbu protiv korupcije kojoj se i prijavljuje korupcija. Svako ministarstvo koje je nadlezno za preduzece u kom je korupcija prijavljena mora prvo da reaguje, jer je vecinu slucajeva lako resiti. Ukratko, mi nestajemo sa prijavom ili bez prijave korupcije, a onda bolje je prijaviti.
Trebalo bi da oni koji vode program kontrole uma i korupcije da postuju scenario i sedam godina, a ne deset plus. Za neke se godinama zna da su u korupciji, a za neke ne, a od onih koji su u korupciji svi beze, a oni „uvek rade sami“ a onda ispadaju uobrazeni, ludi ili im se lepi neka druga etiketa.
Drze nas sve u korupciji u Srbiji losim zakonima dok nam srca ne budu laka kao pero, jer smo im izgleda mnogo gresan narod. Uz svo duzno postovanje prema ucesnicima rata i nastradalima, nekom svi vasi domovinski ratovi izgledaju mnogo laksi nego biti u korupciji. Iz korupcije do posla se ne moze, ali iz rata preko lovackih drustva da.
Bolje resenje je da oni koji se bore protiv korupcije ne budu korumpirani i da se problem resi na vreme, a ne kad koja je u korupciji bude“izmrcvarena“ bude „resena“ onda kad za uzbunjivaca vec bude kasno i zivot mu bude upropasten.
Borci protiv korupcije mora da budu dobri pravnici, da poznaju okultizam, da budu psiholozi, da poznaju rad medija i njihovu kontrolu uma koja je ista kao i kontrola uma losim radom inatirucija, da poznaju medicinu, religiju, istoriju, knjizevnost i dr. pa na kraju dolazi hrabrost, a ako imamo takve koji znanje nece da zloupotreba bice manje korupcije.