Hotel koji je izgradio Baldžija bez uticaja orjenta u arhitekturi
Donator i zadužbinar Janča Jovanović bogatstvo stečeno, po priči starih Vranjanaca, na kontroverzan način, nesebično je podelio sa žiteljima varoši i ostavio kuće i zdanja koja su i dan-danas ukras vranjske arhitekture.
Janča B’ldžija ili Baldžija, ugledan i moćan trgovac, kožar koji je neko vreme bio i predsednik vranjske opštine i poslanik u Skupštini Kraljevine Srbije, nije bio pisac, ni mislilac, ali su iza njega ostali neizbisivi tragovi u istoriji Vranja.
O Baldžiji znam samo ono što mi je deda Sima koji je bio šnajder u kraju pričao još davne 1948. godine. On se sećao B’ldžije. Rekao mi je: Dete moje, taj gazda je bio golem! O njemu su se ispredale najrazličitije priče po čaršiji – priča poznati Vranjanac Branko Mitrović.
Čovek koji je imao napredne idejeMeđutim, najčuvenija priča je o tome kako se Janča, rođen 1845. godine, obogatio. Priča se da je bio krupan i jak čovek, pa da ga je zato Husein-paša, kada je odlazio iz Vranja unajmio da mu pomogne da prenese dragocenosti do Turske.
Natovareno magarence sa zlatom zaostajalo je, pa je Janča iskoristio situaciju da kada je karavan dovoljno zamakao kroz šumu, okrene magare i vrati u Vranje. Dakle, Baldžija se vraća sa tovarom zlata na magaretu i postaje graditelj Vranja. Prvo se sazidao kuću u kojoj će živeti sa svojom ženom i dvema ćerkama.
Međutim, da li je sve baš tako bilo ne zna se pouzdano, ali je sasvim sigurno da je Baldžija od tog trenutka raspolagao velikim novcem.
U njegovom vlasništvu je bio čitav kraj, više od pola ulice Cara Dušana. Gde je danas uprava Predškolaske ustanove, ta kuća je bila Baldžijina. I zgrada stare pošte u toj ulici je njegovo vlasništvo i staru kasarnu je on zidao. U centru čaršije 1892. godine po nalogu imućnog trgovca Janče Jovanovića – B’ldžije izgrađena je zgrada Hotela – priča Mitrović.
Zgrada Hotela bila je stecište kulturnog, političkog i javnog života grada skoro čitav vek. Ukrasi od kovanog gvožđa, kandelabri, bogata fasada kao vrlo važan detalj glamura prošlih vremena i danas odišu šarmom, odolevaju pritisku savremenih procesa i događaja.
Prava je šteta što konkretno za zgradu starog Hotela ili Gostionice Vranje koju je Baldžija izgradio ne znamo ko je autor. Po stilu zidanja i ukrašavanja zgrade koju je Baldžija zidao kao zadužbinu, vidi se da je definitivno želelo da se reši orijenta. Pod uticajem Zapada, industrijske i buržoaske revolucije, na osnovu preslikanog načina gradnje, osećamo uticaj klasicizma i akademizma – kaže arhitekta Zoran Stanojković.
U jednom delu gostionice bilo je čuveno vranjsko Pozorište. U toj zgradi je 30. januara 1896. godine odigrana prva pozorišna predstava “Gorski vijenac“ u režiji tadašnjeg profesora Gimnazije u Vranju Radoja Domanovića. Od tada u Vranju počinje organizovani pozorišni život.
Nema sumnje da je Janča Baldžija svojim kontaktima sa evropskim centrima doprineo drugačijem, savremenijem načinu života u Vranju. Priča se da je izgradio oko tridesetak kuća. Ostaće upamćen po zgradi pozorišta, hotela, staroj pošti, objektu u kome je sada smeštena Predškolska ustanova, vranjskoj kasarni i nekoliko privatnih kuća koje su bile u vlasništvu njegovih najbližih srodnika – kaže arhitekta Zoran Stanojković.
Ovaj vranjski zadužbinar je poginuo u 54. godini. Osušene i pripremljene kože stavljao je na zaprežna kola, pa je svom snagom povukao konopac da pravilno zategne tovar. Kažu da se konopac otkinuo i da je Janča svom silinom udario potiljkom o prvi stepenik svoje kuće. Bio je na mestu mrtav.
Mnogi sumnjaju u ovakav scenario njegove smrti. Gotovo sa sigurnošću tvrde da mu je neko presekao konopce – kaže Branko Mitrović.
Prerana smrt želju Janče za novim, savremenijim svetom ugušila. Bio je čovek naprednih ideja, preduzimljiv i vredan. Mnogi će reći – lako je došao do novca, ali postavlja se pitanje koliko bi ljudi danas, i pod uslovom da do velikog novca dođu pukom srećom, uložili u razvoj zajednice.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
I ovo što je ovaj junak „uzeo“ presudno je uticalo na rušenje Otomanske imperije i pad Austrougarske. Ajdemo neiživljeni, ponovo po minusima. Dok ne shvatite.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
I ovo što je ovaj junak „uzeo“ presudno je uticalo na rušenje Otomanske imperije i pad Austrougarske. Ajdemo neiživljeni, ponovo po minusima. Dok ne shvatite.