Vaskrs – centralni momenat hrišćanstva i najradosniji praznik

Vaskrs je najveći i najradosniji hrišćanski praznik kojim se praznuje uspomena na Hristovu pobedu nad smrću, kojom je i svima, koji u njega veruju, kaže sveštenik babušničke parohije Slaviša Smiljić, dao mogućnost života večnog. Zato se na ovaj praznik peva himna, koja kaže: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt umrtvi i onima koji su u grobovima život darova.“

Vaskrsenje Hristovo je centralni momenat u hrišćanskoj veri, ističe, bez koga sve ostalo ne bi imalo smisla.

Sveti apostol Pavle u svetom pismu kaže: „Da Hristos ne ustade, uzalud bi bila vera naša“. Upravo, kao podsećanje na ovaj događaj u hrišćanstvu se praznuje svaka nedelja, jer je to dan u koji se zbilo vaskrsenje – kaže otac Slaviša.

To je, dodaje, preuzelo i globalno, sekularno društvo, te je nedelja uglavnom neradan dan.

Inače, Uskrsu prethodi post koji traje sedam nedelja.

Ovom prazniku prethodi sedmonedeljni post, a poslednja od njih je posvećena stradanjima Hristovim. Na Vaskrs se pozdravljamo pozdravom: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse! – dodaje ovaj sveštenik.

Tradicionalno, pred Uskrs se farbaju jaja, najčešće u crveno, ali i u najrazličitije boje. Mnogi upravo kroz bojenje jaja izražavaju svoju kreativnost, te uskršnja jaja postaju prava mala umetnička dela.

Uživam u tome da farbam i iscrtavam jaja, radim to strpljivo i uvek potraje ceo dan – kaže jedna Nišlijka.

Farbana jaja, koja se na jugu Srbije zovu i peraške, lome se na Uskrs, a u mnogim gradovima i opštinama se organizuju i takmičenja u lomljenju jaja.

Osobenost južne Srbije, jeste da se, recimo u pirotskom okrugu, farbana jaja (koja su zajedničko obeležje ovog praznika u svim krajevima) nazivaju peraške. Pa tako u nekim mestima, među kojima je i Babušnica postoje manifestacije zvane peraškijada – kaže otac Slaviša.

Mnogi pravoslavni vernici provode Uskrs u svom domu, te su danas uglavnom porodice na okupu. Uskršnja atmosfera oseća se i kroz obilniju trpezu, za kojom oni koji su postili počinju da jedu masnu hranu. Uz to, i nezaobilazna jaja, od kojih se najjače ili ono koje se prvo spremi, čuva do sledeće godine.

I kod razbijanja jaja postoje razni običaji koji se razlikuju od kraja do kraja.

Kad se kucamo jajima, ko pobedi jaje je njegovo i to smo ranije zvali „na po uzimaljku“ – kaže jedna Leskovčanka.

Uskrs je, inače, pokretni praznik i slavi se uvek prve nedelje posle punog meseca.