„Vaspitna uloga kamera“ – niška škola „Stefan Nemanja“ ima ih 10 godina u učionicama

Da kamere u školskim učionicama ne pomažu samo u rešavanju problema nasilja među učenicima već i u nizu “bezazlenih” situacija poput onih kada dete izgubi novac ili zaboravi gde je ostavilo stvari, iskustvo je Osnovne škole “Stefan Nemanja” u Nišu koja već desetak godina ima video-nadzor u učionicama.

Dok jedna niška škola planira da postavi, a roditelji strahuju, direktorka Osnovne škole „Stefan Nemanja“ Aleksandra Projović prenosi pozitivno iskustvo video-nadzora u školskim učionicama. Pre desetak godina škola je postavila kamere u većini učionica, a razlog je još tada bio – bezbednost dece.

Nismo postavili kamere da bismo nekog kontrolisali već zaista da bezbednost, koja nam je važna, podignemo na viši nivo. Znam da postoje različita mišljenja, ali kod nas kamere imaju drugačiju konotaciju i prihvaćene su pozitivno. Na neki način imaju i vaspitnu ulogu, u situacijama kada se dogodi neki incident ili neprijatnost, snimkom možemo utvrditi šta se zaista dogodilo. Davno smo krenuli s tim i imamo pozitivno iskustvo – kaže direktorka.

Kao škola sa velikim brojem učenika, nastavnici ne mogu sve da isprate, pa su tako uz pomoć snimaka rešavali različite vrste vršnjačkog nasilja, ističe direktorka, ali i niz drugih problema.

Kada se na primer dete saplete i povredi, a roditelj misli da ga je neko gurnuo, mi vratimo snimak, vidimo šta se zaista desilo i tu se napetost i tenzija spuste. Dešavalo se da dete izgubi novac pa tako pomognemo da nađe, da zaboravi gde je ostavilo jaknicu pa pogledamo snimak. Zaista pomažu u različitim situacijama, bilo da je neko povređen ili oštećen – navodi Aleksandra Projović.

Dodaje da kamere koje su u toj školi postavljene ne snimaju zvuk što je, kaže, još jedan dokaz da nisu postavljene zbog kontrole već isključivo bezbednosti.

Tvrdi da roditelji pozitivno reaguju na kamere u učionicama od samog postavljanja i da je sve regulisano što se tiče samog snimanja, gledanja i čuvanja video-materijala.

Kamere su kod nas strogo kontrolisane, postoje lica koja mogu da pogledaju snimak i način na koji to mogu da urade, ali samo profesor informatike ima šifru i ovlašćeni pristup. Pedagog, psiholog ili ja možemo da pogledamo snimak. Ako se desi da roditelji ne veruju u ono što mi kažemo, popunjavaju kratak formular i predaju ga kao zahtev da i oni vide snimak. Ni bilo koji policajac ne može tek tako da vidi snimak, nego i oni moraju da podnesu zahtev – navodi direktorka.

Napominje da pre postavljanja video-nadzora škola mora da uradi veliki elaborat i precizira sva pravila, kao i da Osnovna škola “Stefan Nemanja” nikada nije izašla iz okvira tih postavljenih pravila.

O kršenju privatnosti za koje pravnici kažu da je neuporedivo veće u odnosu na benefit koji snimanje donosi, kaže da je “čas javan”, da u učionici ima dvadesetak đaka i da “svakako nemaju privatnost”, da ne snimaju toalete i svlačionice i ponavlja da “snimak gledaju samo onda kada je to zaista potrebno”.