Velika ekonomska saradnja sa Rusijom, po istraživanju je samo zabluda

Iako je svega 8% njih putovalo u Rusiju, građani Srbije imaju pozitivne stavove o ovoj zemlji i većinski su za da zaposleni u Rusko – srpskom centru u Nišu dobiju diplomatski status, pokazuje istraživanje Instituta za evropske poslove. Takođe, ispitanici misle da Srbija ima veliku ekonomsku korist od saradnje sa Rusijom, ali – Srbija duplo više izveze u Bosnu, na primer, nego u Rusiju.

Među građanima postoji percepcija da Srbija ima veliku ekonomsku korist od Rusije, navode u istraživanju, ali podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da Srbija izveze 4 puta više, samo u zemlje bivše Jugoslavije, na primer.

Od toga skoro duplo više u Bosnu i Hercegovinu nego u Rusiju, a skoro duplo više uveze iz Nemačke ili Italije nego iz Rusije – kažu podaci RZS.

Kompanije iz Evropske unije najveći su investitori u Srbiji, objašnjavaju iz Instituta za evropske poslove, a sve investicije Rusije su manje od investicija iz Austrije.

Na kraju, od 2000. godine, Srbija je od Evropske unije i zemalja članica primila 3 milijarde evra bespovratne pomoći dok se Rusija ne nalazi na listi velikih donatora uprkos uvreženom mišljenju – navode iz Instituta.

Prosečna ocena odnosa izme­đu Srbije i Rusije iznosi 4,27, gledano na skali od 1 do 5, a više ocene daju žene, ispitanici osnovnog nivoa obrazovanja, stariji od 60 godina, kao i građani Centralne Srbije.

Građani za diplomatski status „niškim Rusima“

Diplomatski status Rusi u Nišu čekaju godinama, a to pitanje bilo bi rešeno u njihovu korist, ako bi se pitali građani Srbije, pokazuje istraživanje. Institut za evropske poslove ispitivao je reprezentatitvni uzorak od 1.203 ispitanika, Srbi su “listom” za – da Rusima, a samo 10 % bi Moskvi reklo “njet”.

Davanje diplomatskog statusa radnicima Rusko-Srpskog humanitarnog centra u Nišu podržava 74 % ispitanih građ­ana i to su uglavnom muškarci, ispitanici stariji od 30 godina, sa završenom osnovnom i srednjom školom, kao i ispitanici iz regiona južne i istočne Srbije. 10 % ispitanika ne podržava da se radnicima ovog centra dodeli diplomatski status, dok 16% ne zna da odgovori na ovo pitanje – pokazuje istraživanje.

Najviše ispitanih gra­đana se o odnosima Srbije i Rusije informiše preko televizije (37,9 %), 19,4 % koristi internet portale, a 18,3 % štampane medije. Od porodice, prijatelja ili kolega informiše se 8,8 %, pokazuje istraživanje, a 7,3 % navodi društvene mreže, 5,2 % radio.

Podsetimo, odnos Rusije i Srbije bio je predmet brojnih istraživanja, a jedno je pokazalo da bi 2 % u Rusiju, od onih koji žele da odu iz Srbije, a 85 % bi na Zapad.