Veliki petak, liturgije i farbanje jaja – uvod u vaskršnju pobedu života nad smrću

Najvažniji i najradosniji praznik u hrišćanstvu je Vaskrs, dan kada se slavi pobeda života nad smrću i bez koga hrišćanstvo ne bi moglo da postoji. Ovom danu prethodi sedmonedeljni post, a na Vaskrs se tradicionalno lome jaja koja simbolišu nov život. U nedelji koja prethodi Vaskrsu, i koja se zove “Stadalna nedelja”, a sveštenik Dalibor Midić napominje da se liturgijama obeležavaju poslednji dani života Isusa Hrista.

Govoreći o Vaskrsu, sveštenik Midić napominje da nema mnogo kućnih običaja, kakvi postoje kod Božića, ali da u selima u okolini Niša se slave litije na drugi dan Vaskrsa.

Najvažniji običaj biće fabranje jaja, koja prema rečima Midića simbolizuju rađanje novog života, a takođe dodaje, da ne postoje običaji koji određuju na koji dan farbaju jaja, smatra da je subotom najzastupljenije, jer ranije subotom nije bilo liturgija preko dana, te su ljudi imali više vremena.

Prema običajima, jaja se mogu farbati u bilo koju boju, ali obavezno treba imati crveno koje će tokom čitave godine „čuvati kuću“.

Predanje koje se vezuje za Vaskrs vezano je za Mariju Magdalenu, koja je bila jedna od Hristovih učenica, jer bilo je i učenica pored učenika. Kada su je uhapsili i odveli pred cara Tiberija pitali su je zašto žrtvuje mladost i lepotu, a ona im odgovara zato što je Hristos vaskrsao, na šta je dobila odgovor da je to moguće kada kokoška snese crveno jaje. Sutradan su sve kokoške snele crvena jaja, zbog kojih i mi danas bojimo jaja – kaže sveštenik.

Prema rečima Dalibora Midića, poslednji dani “Stradalne nedelje” su najvažniji, pa se tako na Veliki četvrtak praznuje spomen na Poslednju večeru Hrista i njegovih apostola, na kojoj im je dao hleb i vino i simboličan način ustanovio zajednicu sa njima. Na toj večeri napominje da će ga Juda izdati, zbog toga se, kako Midić kaže, u crkvi uveče čita 12 jevanđelja o Hristvom hapšenju, razapinjanju i hapšenju, dok je u petak spomen Hristovog stradanja i tada se iznosi plaštanica.

Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Hrist umotan, jer razapet je u petak, a u subotu je bio veliki jevrejski praznik, pa da tela ne bi ostala na krstu, dvojica učenika Nikodije i Josip, tajno skidaju njegovo telo, motaju ga u platno i sahranjuju u novi grob uklesan u steni. U to vreme je bilo malo plodnog zemljišta i ljudi su sahranjivani u rupi koja se napravi u steni i potom se ponovo navali kamen. Uveče je bogosluženo opelo Hristu i plaštanica se ostavlja na sredini crkve – kaže Dalibor Midić.

U subotu se služi prva liturgija Vaskršnja, kaže sveštenik Midić i dodaje da se uveče čita odeljak iz jevanđelja u kome se, po tadašnjim jevrskim običajima, premazuje telo pokojnika kako se ne bi osećalo, a saznanjem tri žena da je grobnica otvorena i da tela Isusa Hrista nema, kako Midić objašnjava, počinje vera u Hrista i njegov Vaskrs.

Na ovaj dan peva se i himna „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt umrtvi i onima koji su u grobovima život darova“, a vernici pozdravljaju jedni druge uz reči uz reči „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“.

*Drugi deo intervjua objavićemo u nedelju na Vaskrs.