Na desetine figura koje datiraju još iz neolita, odnosno između 5000 i 4000 godina pre nove ere, a koje su navodno pronađene u Srbiji, dobar deo i na vinčanskom lokalitetu Pločnik kod Prokuplja, mogu se za par hiljada dolara pazariti na sajtu aukcijske kuće “Sotheby”. Nihovu originalnost i poreklo stručnjaci ne mogu da potvrde sa slika na sajtu, ali ne isključuju mogućnost da su i sa ovih prostora.
Da li se radi o autentičnim figurama ili su u pitanju kopije, da li su iz Srbije ili drugih zemalja u okruženju, kako su figure iz Srbije od neprocenjive vrednosti za arheologiju došle u privatno vlasništvo stranih aukcijskih kuća, niko zvanično ne može da kaže, ali su svi jedinstveni da, ukoliko se radi o orginalima, onda je šteta mnogo veća za državu od one za koliko se te figure mogu prodati.
Sve je to teško dokazivo, između ostalog te figure i ne mora da su sa naših prostora, što naravno ne znači da nisu. Koliko sam ja video, u opisu tih figura piše Vinča Pločnik, što može da označava period, a ne lokalitet. Tu nastaje problem, jer mi sve i da želimo da tražimo povraćaj, aukcijska kuća koja prodaje gleda da se pokrije papirima, pa tamo piše da se figure prodaju iz neke privatne kolekcije, da su vlasnici promenjeni i da novi vlasnik to želi da proda – kaže Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.
Kada bi Srbija htela da traži povraćaj tih figura, traži se dokaz da je to baš iz te zemlje i to je veliki problem kod arheoloških predmeta, jer je teško dokazivo da su sa nekog našeg lokaliteta, a ne iz Rumunije ili neke druge zemlje, gde su takođe pronađeni ostaci vinčanske kulture.
Institucije nemaju uvid u ilegalnu trgovinu tih predmeta i teško je znati šta je sve izneto iz zemlje. Neko to iskopa negde, uspe da prokrijumčari preko granice i to proda u inostranstvu. Najveći problem je sprečiti krađu i nelegalna iskopavanja sa lokaliteta, a kada se to desi i iznese iz zemlje, teško se to vraća – dodaje Crnobrnja.
Inače, na sajtu aukcijske kuće „Sotheby“ ispod figura piše da su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka došle u privatne ruke najčešće kolekcionara iz Austrije, a naredni vlasnik je figuru otkupio početkom 90-ih.
Predmeti koji predstavljaju arheološko nasleđe i koji su stari nekoliko hiljada godina pre nove ere, a za koje se tvrdi da su izneti iz zemlje pre 1972. godine i prodati aukcionaru – teško se mogu vratiti i dokazati da su sa ovih prostora.
Naime, Srbija je „Konvenciju o merama za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza i prenosa svojine kulturnih dobara“ iz 1970. godine prihvatila i potpisala 2 godine kasnije, 1972. godine.
Konvencija nije retroaktivna i važi za svaku zemlju od momenta kada je ona ratifikuje.
Sam Pločnik, kao središte južnovinčanske kulture, postao je najstariji metalurški, a samim tim i industrijski centar pronađen u svetu.
Prva iskopavanja na tom lokalitetu počela su još davne 1927. godine, tokom radova na izgradnji pruge Niš – Kosovo Polje i nakon toga, u zavisnosti od finansija, rađena su periodična istraživanja.
Po mišljenju svetskih arheologa i istraživača koji se bave razvojem metalurgije u istoriji ljudske civilizacije, kod Pločnika se prvi put u Evropi, a možda i u celom svetu, topio bakar od kojeg su izrađivani upotrebni i ukrasni predmeti – više od 5000 godina pre Hrista.
Arheolozi smatraju da ovo je bilo veliko naselje, jer su do sada otkrivene i velike keramičarske radionice i pronađen je veliki broj predmeta iz tog perioda.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0