Više personalnih asistenata, ali pomoć svega 4 sata dnevno

Zato što će najviše osoba sa invaliditetom, kojima su potrebni personalni asistenti, ove godine na njihovu pomoć moći da računaju svega 4 sata dnevno, mnogi korisnici, a i sami asistenti ogorčeni su ovakvim stanjem stvari.

Grad je za ovu namenu ove godine izdvojio nešto manje od 14 miliona dinara, ali su, kažu nadležni, zbog želje da povećaju broj korisnika koji će dobiti asistente morali da mnogima od njih prepolove radno vreme, ali i primanja.

Tako će ubuduće od 39 personalnih asistenata i ličnih pratilaca, samo devetoro njih pomagati osobama sa invaliditetom osam sati dnevno.

Gradski većnik za socijalna pitanja Svetozar Aleksov objašnjava da su postojale dve opcije – da se zadrži prošlogodošnji broj od 32 asistenta, ali da većina njih ostane da radi puno radno vreme, ili da se njihov broj, automatski i broj korisnika, poveća na 39, ali sa skraćenjem radnog vremena.

Odlučili smo se za drugu opciju jer smo se vodili solidarnošću. Inače, Grad nema obavezu da izdvaja za ovu namenu, jer personalni asistenti nisu pravo koje pripada osobama sa invaliditetom, već jedan projekat čiji je značaj Grad prepoznao – kaže Aleksov.

---

Mnogi korisnici oštećeni ovom odlukom

Ovakva odluka, međutim, razočarala je kako personalne asistente, tako i osobe sa invaliditetom, naročito one koji su društveno angažovani, imaju dosta obaveza i potrebna im je celodnevna asistencija.

Oštećeni smo ovakvom odlukom jer nećemo imati vremena ni za šta. Dosta smo društveno angažovani, ja se, recimo, profesionalno bavim i bilijarom, imam treninge, bez asistencije neću moći da završavam sve svoje obaveze – kaže korisnik usluge personalne asistencije Ivan Novković.

Podsetimo, na ovaj problem osobe sa invaliditetom su prvi put upozorile sredinom januara rekavši da su diskriminisani ovakvim projektom koji predviđa da samo osobe sa mišićnom distrofijom dobiju celodnevnu asistenciju. 

---

Personalni asistenti: Kako da živimo sa 13.000 dinara?

Jedan od personalnih asistenata Bane Spasić kaže da je rad od četiri sata dnevno dovoljan za ljude kojima je, recimo, potrebna pomoć u kućnim poslovima, ali ne i onima koji imaju aktivan društveni život.

Ima ljudi koji vode udruženja, studiraju, non-stop su na sastancima. Njihove obaveze traju više od četiri sata dnevno – kaže Spasić.

Kao naročito bitan problem Spasić navodi to što će sa prepolovljenim radnim vremenom morati da traže dodatni posao, što će biti veoma teško.

Ko će da nas zaposli na pola radnog vremena? Dakle, ostaje nam ili da radimo negde „na crno“, ili da jednostavno ostavimo ovaj posao i nađemo neki drugi – kaže on.

Dodatna poteškoća je, prema njegovim rečima, to što ne mogu da žive sa 13.000 dinara koliko će mesečno dobijati, posebno kada se uzme u obzir da su u tu sumu uračunati i troškovi njihovog prevoza, pa im ostaje “čisto” svega oko desetak hiljada dinara.