Vlaga pogoduje krpeljima, lekari savetuju oprez

Vlažno vreme pogoduje krpeljima, pa onima koji i pored najavljene kiše odluče da naredne dane provedu u prirodi, lekari savetuju oprez.   

Kako prevencija ujeda insekata, preporučuje se nošenje dugih rukava i nogavica, ali i zaštita slobodne kože šaka i lica specijalnim kremama za teranje insekata, pre svega komaraca. 

Kada krpelj prodre kroz kožu, stručnjaci su saglasni u tome da se treba obratiti lekaru, ali ako se pacijent nalazi daleko od ambulante, epidemiolog Branislav Tiodorović preporučuje da se samostalno reaguje.

– Što duže krpelj stoji, veća je mogućnost da će doći do bolesti. Ako ste dalje, na nekom izletištu, pokušajte sami. Ne dolazi u obzir nikakav etar, bilo koja tečnost ili sapun. Krpelja treba uhvatiti, ali ne golim rukama, makar maramicom, i zatim okrenuti suprotno kretanju kazaljke na satu, jer krpelj ima svrdlo. Ne sme se vući naglo, jer ako dođe do kidanja glave, krpelj se ispovraća u krvni sud i tada dolazi do zaraze – objašnjava dr Tiodorović.

Ako je izvučeni krpelj ceo, onda je osoba bezbedna, ističe ovaj epidemiolog. On dodaje da nisu svi krpelji prenosioci lajmske bolesti, ali da iz predostrožnosti treba preduzeti mere kao da jesu.

Zato, dodaje, svi posle boravka u prirodi treba da se pregledaju. Ove godine je već zabeleženo nekoliko slučajeva lajmske bolesti, ali su otkriveni na vreme, tako da, kaže Tiodorović, pacijenti već primaju terapiju i biće dobro.

Iako ovo vlažno vreme ne odgovara zmijama, već su primećene na nekim mestima.

– Zmije su je pojavile, ali ne u većem broju, jer im vlaga ne odgovara. Biće ih više kada otopli. U slučaju ujeda zmije, nema dileme. Nikakvo podvezivanje ne dolazi u obzir jer tako može doći do zaustavljanja krvotoka što može dovesti do amputacije ruke ili noge. Nema ni isisavanja, jer u usnoj duplji postoje mikrooštećenja. Samo serum – kaže Tiodorović.

On preporučuje odlazak kod lekara bilo da nekog ujede otrovna ili neotrovna zmija. Oni koji su alergični na ujede osa ili pčela, sa sobom treba da ponesu antihistaminik.

– Pacijenti uglavnom znaju da su alergični, pa treba da odmah po ujedu popiju antihistaminik i zatim dođu do najbliže zdravstvene stanice. Ipak, ovakvi insekti se još nisu pojavili jer je hladno – kaže dr Slađana Milenković iz niške Hitne pomoći.

Ona upozorava da visoka vlažnost vazduha može da bude okidač za kašalj ili gušenje kod hronično obolelih od astme i njima se ne preporučuje fizički napor ili duži boravak napolju.