Nadimak Rosuljci, po kome su poznati stanovnici Vlasotinca, potiče od imena biljke mesožderke koja uspeva samo u ovom kraju. Takođe, jedno naselje u Vlasotincu i Ženski fudbalski klub nose ime Rosulja, a jedan od nadimaka navijača Vlasine je “rosuljci”. Vlasinska rosulja, koja je jedna od 170 vrsta rosulja, raste samo u okolini Vlasotinca i danas ju je vrlo teško naći.
Pored specifičnog govora, koji je i inače odlika juga Srbije, za Vlasotinčane kažu da su prepoznatljivi svuda jer ne glume, već se ponašaju onakvi kakvi jesu. U narodu su poznati i kao “Rosuljci”, a ime su dobili po biljci rosulji koja je ranije rasla u ovom kraju.
Po ovoj biljci nazvano je i jedno naselje u Vlasotincu, kao i Ženski fudbalski klub iz Vlasotinca, a jedan od nadimaka navijača Vlasine je “rosuljci”.
Vlasinska rosilja nije rasla u samom Vlasotincu, priča Vlasotinčanin Branko Jovanović, koji godinama radi na Vlasinskom jezeru i dobro poznaje ovu biljku i kraj.
Ova biljka se, kaže Jovanović, rasprostirala na čitavom delu od Vlasotinca ka Čemerniku, pa su tako oni koji su nastanili ove delove zemlje, u narodu prozvani “rosuljci”.
Tako je bilo ranije, pamtili ste ljude po nekoj specifičnosti. Kao što je za leskovački kraj prepoznatljiva paprika i zbog toga su svuda poznati kao paprikari, tako su Vlasotinčani poznati kao rosuljci – kaže Jovanović.
Rosulja ima crvene cvetove i “dlakave” listove, koji ispuštaju lepljivu supstancu pomoću kojih hvata insekte. Oni su joj, kaže Jovanović, glavna hrana jer raste na mestima sa osiromašenim mineralnim svojstvima.
Crveni cvet je mamac, a listovi koji su prekriveni dlačicama se na dodir sklapaju i prave zamku za plen. Rosulja zatim luči sokove za varenje i tako se hrani. U toku leta rosulja može uloviti i do 2.000 insekata – kaže Jovanović.
Karakteristično je i to što vlasotinačka rosulja ne može da bude presađena u neki drugi deo Srbije jer je okolinu Vlasinskog jezera zauzela kao svoj dom.
Iako je nekada prekrivala čitava prostranstva u vlasotinačkom kraju, zbog velike upotrebe hemikalija i isušivanja zemljišta, priča travar Slobodan Marković, rosulja je skoro istrebljena. Može se naći na plutajućim ostrvima i nekim delovima Vlasinskog jezera.
Ima je na plutajućim ostrvima Vlasinskog jezera, upravo zbog vlažnosti zemlje, ali joj je tu teško prići. Ima je i u planinskom predelu oko Crne Trave, na mestima gde se slivaju površinske vode – kaže Marković.
Osim što je, priča Marković, narodu poslužila da Vlasotinčanima da nadimak, rosulja ima i neka lekovita svojstva.
Travari su je koristili za lečenje kašlja, a zbog bogatog sadržaja naftohinona, ima efikasno antibakterijsko dejstvo – priča Marković.
Rosulja danas spada u retke i ugrožene biljne vrste u Srbiji.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Vlasotince.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Samo jedno pitanje kakve veze ima Vlasinsko jezero sa Vlasotince? Posto je udaljenost 60km … Ako vec neko neki teks naruci valjda treba da ima i logike u njemu.
Siguran sam da nije zlonamerno rečeno, ali ipak nek se zna da Rosulja raste i na Staroj planini ispod Babinog zuba 🙂
A da nije nadimak Vlasotinčanima „Crevari“?
Tako je….ima ja na Staroj planini…ali…preti joj ozbiljna ugrozenost.gradnjom hotela i infrastrukture,mnoga tresetista su unistena.isti slucaj i sa precicom.