„Vlast ima svoja nevladina udruženja koja ne rade u javnom interesu“

Vlada Srbije ima svoje satelite u medijima i pravosuđu, a poslednjih nekoliko godina svedočimo razvoju novog fenomena – formiranja vladinih nevladinih udruženja, takozvanih GONGO udruženja, slažu se zamenica javnog Apelacionog tužilaštva Lidija Komlen Nikolić i Saša Stojković, urednik i vlasnik portala InfoVranjske.

Udruženja građana postoje da bi se razvijao, zaštitio ili formirao javni interes, a nasuprot njima stoje GONGO udruženja, kaže novinar i vlasnik portala InfoVranjske Sađa Stojković, koja iza sebe imaju jasne interesne grupe i pojedince za koje rade.

U nevladinom sektoru ne bi trebalo da ima mesta privatnim interesima ili interesima institucija ili politike. Udruženja građana su neprofitna, nedobitna, ne stiču profit. Nema lične koristi, interes ide na račun javnog interesa. Ako želite da zaštitite park, javni interes građana da izađu u park biće zadovoljen, oni će imati korist, udruženja neće imati materijalnu korist – objašnjava Stojković.

Novac i interes su ključne reči, a upravo ove stvari utiču da se vidi razlika između NVO i GONGO organizacija.

Dok se NVO bave javnim interesom, GONGO imaju jasne interesne grupe i pojedinca za koje radi, najčešće protiv javnog interesa. Zbog toga se i osnivaju – kaže novinar.

On kaže da je lako prepoznati vladine nevladiine organizacije, iako su formalno registrovana kao i sva druga udrueženja.

Možemo prepoznati po tome što se javljaju samo da bi podržali inicijative ili predloge vlasti, predstavnici vlasti se pojavljuju na njihovim skupovima, neretko i pri osnivanju, učestvuju u lažnim javnim raspravama o važnim pitanjima, osnovana su nedavno, ali bez obzira na to su izdašno finansirana javnim novcem kroz konkurse izvršne vlasti – kaže Stojković.

Kao tipičan primer GONGO udruženja, Stojković navodi Udruženja za zaštitu mladih koje formalno stoji iza bakljade koju je organizovala Srpska napredna stranka, a koje godinama dobija novac iz budžeta Beograda i drugih gradova.

A GONGO udruženja ima i u pravosuđu, kaže Lidija Komlen Nikolić, zamenik javnog apelacionog tužilaštva i predsednik Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije (UTS).

Njihov naziv je Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) i skraćenica im je vrlo slična kao naša. Za samo godinu dana su imali 170 pojavljivanja u medijima. Vrhunac je da su podržavali mere tokom vanrednog stanja, da se istovremeno kažnjavalo i za krivično delo i prekršaj, podržavali su način na koje se uvelo vanredno stanje – kaže Nikolićeva.

Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, čiji je Nikolićeva predsednik, je strukovno udruženje, a postoje jasni kriterijumi koji ih razlikuju od UST-a, koje to trenutno nije, iako postoje pritisci da to postanu.

To su doprinos društvu, reprezentativnost, autentičnost i međunarodno priznanje. Najbitnija razlika je doprinos društvu. Kako naš rad može da doprinese poboljšanju oblasti vladavine prava u društva? Javni interes je duboko utkan u etički kodeks tužilaca. One ne vode računa o tome, a recimo naše koleginice Katarina Golubović i Dragana Boljević su bile meta napada ovog GONGO udruženja – kaže Nikolićeva.

Online predavanje “Vladina nevladina udruženja (GONGO) u pravosuđu i medijima“ na kojem su govorili NIkolićeva i Stojković organizovano je u sklopu projekta “Jačanje vladavine prava – jug Srbije”, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Odbor za ljudska prava Niš.