Voda u Nišu kvalitetna, odvajanje tehničke od pijaće nije u planu

Da Nišlije piju ispravnu i kvalitetnu vodu, kao i da su cevi od dobrih materijala, istakao je predstavnik JKP Naissus Dejan Jordanović na Gradskom forumu održanom u Media i reform centru. Učesnici foruma napomenuli su da je potrebno decentralizovati zaštitu voda, kao i jačati svest kod ljudi da ne bacaju otpad u reke, jezera i kanalizaciju.

Nakon što je na Gradskom forumu održanom na Svetski dan voda prikazana anketa u kojoj su neki građani ukazali da je voda za piće u Nišu tvrda i puna kamenca, te da su uzrok verovatno stare cevi, Jordanović iz JKP Naissus je napomenuo da analize to ne pokazuju.

U Nišu nema bojazni kada je reč o kvalitetu vode. Kontrole su rigorozne, radi se preko 40 analiza dnevno i sistem je tako postavljen da nema mesta za grešku. Kada je reč o cevima, cevovodi su od materijala koji se koriste u celom svetu, nema razlike i u tehničkom i u inženjerskom pristupu – rekao je Jordanović.

Na pitanje kada će biti zamenjene cevi od azbesta, Jordanovićev odgovor je bio da to puno košta, te da se godišnje u proseku u Nišu zameni 5 km cevovoda, a ima ukupno 1.200 km.

Da bi se postavio novi kilometar cevovoda osrednjeg prečnika i da bi se radovi obavili po standardima, potrebno je 100 hiljada evra. Kad će biti zamenjeno, zavisi od investicionih sredstava i programa održavanja, a mi imamo dobru volju – objasnio je Jordanović.

Još jedna od dilema građana bila je i kada će u Nišu moći da imaju izdvojenu pijaću od takozvane tehničke vode, na šta je predstavnik niškog Vodovoda bio iskren.

Mislim da ja to neću doživeti. To podrazumeva potpuno paralelan distributivan sistem. Ekonomska analiza pokazuje da to nije isplativo. Sistem za tehničku vodu ne postoji u planovima Niša – rekao je Jordanović.

---

Prerađivanje otpadnih voda izazov za budućnost

Tema foruma bili su i vodotokovi, a profesor Dejan Vasović sa Fakulteta zaštite na radu istakao je da zaštita voda nije centralistička disciplina.

Treba voditii računa o decentralizaciji, odnosno zaštiti voda na manjim slivovima, odnosno manjim sredinama, a ne samo u većim gradovima – rekao je Vasović.

Kao probleme u zaštiti vode on je naveo stanovništvo, ali kao zagađivače napominje i poljoprivredu. Kao jedno od rešenja učesnici Foruma pomenuli su postrojenje za preradu otpadnih voda, koje će u Nišu početi da se gradi, ako sve bude teklo po planu, 2020. godine.

Međutim, ovo bi trebalo da postane praksa u celoj zemlji.

Otpadna voda iz Pirota za 24 sata stiže u Niš. Jako važno da i uzvodni „zagađivači“ poput Bele Palanke i Pirota prečišćavaju svoje vode pre uliva u sistem javne kanalizacije – rekao je Vasović.

Napominje i da je s druge strane oblast upravljanja vodama najdetaljnije uređena oblast zaštite životne sredine, te da je najveći broj normativa i pravilnika u toj oblasti.

Postoje neke neke obaveze koje preuzimamo iz Poglavlja 27. U domenu zaštite vode imamo jednu suštinsku promenu od 2011. godine kada neke standarde menjamo i sve više koristimo normative Evropske unije – rekao je profesor Fakulteta zaštite na radu.

Kaže da Srbija polako napreduje kada je reč o broju stanovnika koji su priključeni na javni sistem vodosnabdevanja, te da se taj procenat sa 75 % popeo za 3 godine na 87 %.