Volonteri kažu da azil neće smanjiti broj pasa na niškim ulicama, već sterilizacija i odgovornost vlasnika

Da pse na grobljima okuplja hrana koju ljudi tamo odnose, te da bi ih bilo manje i tamo i u gradu kada bi vlasnici sterilisali i vodili računa o svojim ljubimcima, saglasni su volonteri niškog prihvatilišta „ZOOhigijene“ i iz „Društva za zaštitu životinja“. Isto misle i o azilu i kažu da smeštanje pasa u kaveze ne bi smanjilo njihov broj na ulicama, a predsednica Društva dodaje da Grad treba da preusmeri novac za izgranju azila na masovnu sterilizaciju i kastraciju vlasničkih pasa.

Na čopor pasa zbog kojih nije mogla da priđe grobnom mestu na Novom groblju ukazala je čitateljka Južnih vesti, a povodom toga su iz ZOOhigijene odgovorili da bi deo rešenja za taj i problem pasa na ulicama grada mogla da bude izgradnja azila. Na ovaj tekst reagovali su na Fejsbuku volonteri prihvatilišta za pse i predsednica Društva za zaštitu životinja u Nišu Svetlana Dejanović Avramović.

Kažu da problem pasa lutalica ne bi rešila izgradnja azila, jer bi se vremenom kapaciteti kaveza popunili i naglašavaju da ni u jednoj zemlji ovakav prostor nije smanjio pse na ulicama, pa neće ni u Srbiji.

U privatnim registrovanim i neregistrovanim azilima u Nišu trenutno ima preko 1500 pasa sklonjenih sa ulice, pasa koje su vlasnici izbacili ili ostavili na ulicama grada Niša i naravno pasa koji su se rodili na ulicama Niša, a ti su u manjini. A ulice su pune pasa i dalje. 1500 njih u azilima, preko 350 udomljenih samo ove godine, a psi na sve strane. Koliki kapacitet mislite da će novi azil da ima? Šta kad se on napuni? – reaguju volonteri.

Psi na groblju, kako kažu dobrovoljci prihvatilišta, nisu “pali s Marsa” već ih vlasnici svakodnevno izbacuju na ulicu. Da bi ih tamo ali i u gradu bilo manje, nadovezuje se direktorka Društva, vlasnici treba da o njima odgovorno brinu i da ih ne ostavljaju na ulici.

Za pse na groblju, dodaje Svetlana Dejanović Avramović, njeno Društvo jednom nedeljno obezbeđuje hranu.

Te pse na groblju jedan čuvar jednom nedeljno ih hrani i mi dajemo po džak ili dva iz donacije i oni su nahranjeni. Streilisani, kastrirani, siti i kada nema čopora da se skupljaju oko ženke – oni nisu opasnost. Oni se na groblju skupljaju zbog hrane, kad se iznese parče gibanice ili pečenja. Groblje je ograđena površina i onaj ko ode na groblje, nikad ga pas neće dirati. Mi smo sve te ženke sterilisali – kaže predsednica Društva za zaštitu životinja.

Groblje okuplja napuštene pse jer ih privlači domaća hrana koju ljudi ostavljaju pored grobnih mesta, saglasni su Svetlana Dejanović Avramović i volonteri.

Da je Niš jedini grad gde saradnja između službe za šinteraj i Društva za zaštitu životinja funkcioniše kako treba, pohvaljuje Dejanović Avramović, a da je prihvatilište „ZOOhigijene“, dodaje, sređno tako da podseća na raj.

Očekuje i da Grad, umesto da daje “stotine hiljade evra za ujede”, taj novac usmeri na masovnu sterilizaciju i kastraciju vlasničkih pasa.

Za dve do tri godine imaćemo smanjenje po ulicama za oko 75%. Nismo mi to izmislili, tako funkcionišu i druge zemlje. Dajte da uradimo masovnu sterilizaciju, kastraciju i čipovanje. Kad se pas obeleži, građanin neće moći da ga izbaci – kaže predsednica Društva za zaštitu životinja Niš.

Kutije sa štencima koje nalaze volonteri i zaštitari životinja, kako kažu, ostavljaju i protivnici sterilizacije. Dodaju i da godinama obezbeđuju besplatne sterilizacije vlasničkih pasa, te da je za to dovoljno da vlasnici pse njima odvedu, ali i da vode računa da se ženke ne upare.

Eto odakle psi na groblju. Takve treba kazniti. Mi nismo jedni od onih koji veruju da je pseci život vazniji od dečijeg, nismo fanatici, nismo oni koji kažu da psi ne ujedaju, nismo oni koju kažu da su svi psi prijateljski nastrojeni – kažu volonteri.

Gradski azil nije rešenje da se smanji broj pasa na ulicama i nikada neće biti, zaključuju dobrovoljci niškog prihvatilišta i iz Društva za zaštitu životinja, ali da, kako su i ranije govorili sterilizacija i odgovorno vlasništvo jeste.