Volontiranje zamena za nekadašnje radne akcije

Za 5 poslednjih godina na „Nišvilu“ je dobrovoljno radilo skoro 2.000 mladih ljudi. Mnogi kažu da je volonterizam danas ono što su radne akcije bile nekad.

Volonteri sa ovog festivala nose lepe uspomene. Oni koji dolaze iz inostranstva upravo tako upoznaju srpsku kulturu i običaje. Jevgenija Kolpakova iz Ukrajine već sedam godina živi u Beogradu, gde studira srpski jezik i književnost. Veliko interesovanje za Srbiju navelo je da našu kulturu iskusi kroz volontiranje upravo na „Nišvilu“.

– Sviđa mi se zato što ima dosta mladih. U Ukrajini sam volontirala na nekim takmičenjima, ali je ovde dobrovoljni rad više razvijen i više se posvećuje pažnja volonterima. U Ukrajni se oni više iskorišćavaju, a ovde se prema njima dobro ophode i poštuju ih – kaže Jevgenija i dodaje da planira da ostane da živi u Srbiji.

Volontersku ekipu činio je i Miodrag Ignjatović koji od svoje dvanaeste godine živi u Irskoj, a trenutno studira u Pragu.

– U Irskoj sam volontirao na paradama Svetog Patrika, na jednom koncertu u Dablinu i na jednom festivalu hrane. To su bila sitna angažovanja. Ovo je ipak najveća grupa sa kojom sam radio. Postoji razlika u ljudima, ali ne i u voloterima. Oni znaju da neće biti plaćeni, ali ipak su tu da bi stekli neko znanje i da bi pomogli – kaže Miodrag.

Marija Stefanović iz Niša aktivno volontira, ne samo na Nišvilu, nego i na drugim manifestacijama u gradu.

– Planiram da volontiram i po Evropi, na „Tomorowland-u“ ili „Oktobarfest-u“. Mislim da se volonterizam u Evropi i kod nas razlikuje generalno zbog zakona i države u kojoj živimo. Odnos prema volonterima u Evropi je bolji. Volontiranje na ovom festivalu za mene znači unapređivanje kako mene, tako i moje zajednice. Ovo je moj način da se odužim gradu za sve one lepe trenutke koje je meni pružio – kaže Marija.

Marjan Doca Cvetković, vođa volontera, smatra da je postojanje zakona o volonterizmu prvi korak ka njegovom očuvanju.

– Postojeći zakon nije mnogo prilagodljiv volonterima, pre svega onima koji kratkoročno volontiraju. On mora da obezbedi da volonteri budu adekvatno sagledani i da njihov angažman bude vrednovan. A isto tako da ih motiviše i stvori uslove da na jednak i ravnopravan način mogu da se prijavljuju na različite događaje – kaže Marjan.

Prijava više od 700 kandidata iz 14 država za volontiranje na „Nišvilu“ pokazuje da su mladi ljudi svesni benefita koje ono donosi – od pomoći zajednici, sticanja novih prijatelja i novih znanja, pa sve do unapređivanja sopstvene karijere. 

U Evropi je 2011. godina proglašena godinom volontera i tada ih je prema procenama na Starom kontinentu bilo oko 11 miliona, dok ih je danas, verovatno više.