Vranjanka koja je pokrenula “Nisam prijavila” lavinu nada se početku kraja nasilja i nemara

Više od 20.000 priča o tome kako su trpele i zašto nisu prijavile nasilje objavljeno je za nekoliko dana na tviteru pod heštagom “Nisam prijavila” koji je napravila aktivistkinja i vršnjačka edukatorka koja pomaža žrtvama nasilja, Vranjanka Dejana Stošić. Reagovala je na objavu politikološkinje Nine Stojaković koja je na tviteru napisala da je njenu sestru zlostavljao partner, a nadležni ignorisali kada je konačno prijavila.

Nina Stojaković je prošle nedelje na tviteru napisala da je njenu sestru koja godinama boluje od depresije godinu i po dana tukao momak sa kojim je živela, a kada je prijavila policiji dobila je odgovor da oni ne mogu ništa da urade.

Njena objava pokrenula je brojne komentare na mrežama, a Stošićevu na ideju o heštagu čiji je rezultat to što su više hiljada žena, čak i nakon decenija ćutanja, skupile hrabrost i prvi put ispričale svoje priče o takvim iskustvima i razloge zašto su ćutale. Najčešće navode nepovrenje u institucije i nerazumevanje okoline.

Ništa nije planirano, revoltirana sam bila zbog svega što se dešavalo od početka godine sa Milenom Radulović, Ninom i njenom sestrom, preko glave su mi bili komentari i bila sam u fazonu “ok, ajde sad ću ja prvo da napišem zašto ja nisam”. Bavim se time godinama, a i ja ćutim. Samo je buknulo odjednom, za deset minuta, to nisam mogla da pretpostavim – kaže Stošićeva.

Nada se, kaže, da će doći do neke promene i da strah više neće sprečavati žene da prijave nasilje koje trpe, ali to ne očekuje zbog društva u kojem živimo i institucija koje ne rade svoj posao.

Super mi je što su žene počele da pričaju i što se čuje njihov glas, što ljudi počinju da shvataju koliko nas ima, ali teško da ćemo da utičemo na institucije iako bismo morali. Čak i kad se neka žena ohrabri da priča i prijavi bude odbačena od društva i institucije to odbace. Ako prijaviš silovanje pitanje je “Šta si nosila?”, ako prijaviš nasilje u porodici “Pa šta si uradila, sigurno si bila glasna i izazvala ga” i kad to čujete od advokata, sudija, policajaca shvatite da nemate tu šta da tražite. Najveći problem su institucije koje ne rade svoj posao, ne znaju da rade sa žrtvama nasilja ali je posrednik samo društvo koje nikad nije na strani slabijih – objašnjava Stošićeva.

Društvo, dodaje, mora da razume da žrtve nisu tamo neke nepoznate žene i da je svaka druga žena koju poznajemo izložena nasilju.

Društvo čine institucije, institucije čine društvo, sve je to uzajamno povezeno i od negde promena mora da krene, a kad nešto krene onda će i drugo da povuče. Ja se nadam da je heštag početak kraja i mislim da moramo što pre da se dozovemo pameti – kaže Stošićeva.

Smatra da su žene i devojke u Srbiji više izložene psihičkom nasilju što je, kako, gore – jer je teško dokazivo i potrebne su godine terapije da bi se neko oporavio od toga, a za njih nemaju svi novca i nisu normalizovane u našem društvu.