Vučić i Vesić u vozu potpisali grant za izgradnju brze pruge Beograd – Niš

Grant kojim Evropska unija daje deo novca za izgradnju brze pruge Beograd – Niš potpisali su u vozu u Ripnju ministar Goran Vesić i šef regionalnog predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi, u prisustvu evropskog komesara Olivera Varheljija i predsednika Aleksandra Vučića. Pruga je u fazi projektovanja, a rok za završetak radova je 2029. godina. Poslanici Skupštine Srbije usvojili su dva zakona koja se odnose na njenu modernizaciju. Ona će ukupno koštati oko 2,8 milijardi evra, a EU daje oko 600 miliona.

Vučić, ministri u Vladi Srbije, Bragonzi i komesar EU za proširenje i susedstvo Varhelji krenuli su vozom od Železničke stanice u Beogradu, a u Ripnju potpisali grant.

Tom prilikom poručeno je da je pruga Beograd – Niš „kičma srpske železničke mreže“ i ključna trasa za povezivanje Zapadne Evrope sa Zapadnim Balkanom, kao i da će to značiti unapređenje kvaliteta putničkog i teretnog saobraćaja. Ta deonica ocenjena je i kao brza veza sa Bugarskom i Severnom Makedonijom na jugu, odnosno sa Budimpeštom na severu.

Višegodišnje je obećanje da će građani moći da putuju vozom na relaciji Beograd – Niš brzinom od 200 kilometara na sat. Dužina deonice je 228 kilometara, a procenjena vrednost 2 milijarde i 775 miliona evra. Kako navode iz Vlade, EU će obezbediti finansijski paket od 2,2 milijarde evra, pri čemu će EIB dati 1,1 milijardu, EBRD 550 miliona, dok je donacija EU 598 miliona evra.

Modernizacija pruge Beograd – Niš još je u statusu projektovanja i narodni poslanici su u ponedeljak usvojili dva zakona koja se odnose na to.

Kako je pojasnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, reč je o finansijskom ugovoru Železničkog koridora 10 u okviru sporazuma “Globalna kapija” između Srbije i Evropske investicione banke i Zakonu o potvrđivanju ugovora o zajmu Železničkog koridora 10, koji se odnosi na deonice od Beograda do Niša.

Inače, pruga Beograd – Niš jedna je od osam deonica u sklopu Železničkog koridora 10, koji obuhvata i obilaznicu oko Niša dugu 22,4 kilometra, za koju je istaknuto da je u fazi nabavke projektovanja i izgradnje, a za koju je Vesić rekao da će početi da se gradi u maju ove godine.

Jedna od deonica je i od Niša do Dimitrovgrada, duga 86 kilometara, za koju je potpisan ugovor, kao i od Niša do Brestovca, duga 24 kilometra, koja se gradi. Pruga od Niša do Preševa, dužine 133 kilometra, u statusu je projektovanja.

Osim kraćeg vremena putovanja, iz Vlade Srbije kao koristi od tih projekata nabrajaju i povećan kapacitet putničkog i teretnog saobraćaja, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i veću konkurentnost međunarodnog i tranzitnog železničkog saobraćaja.

Železnički koridor 10 je jedna od vodećih investicija u okviru Ekonomskog i investicionog plana, povezujući region sa EU preko Hrvatske, kroz Beograd i dalje do Niša, Skoplja i Grčke – piše u informativnom listu o Železničkom koridoru 10.

Podsetimo, radovi na tom Koridoru počeli su 30. septembra 2021. godine, skidanjem starih šina kod niškog sela Donje Međurovo i izgradnjom pruge Niš – Brestovac, čemu su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Potpisivanje sporazuma sa EU za brzu prugu od Beograda do Niša najavljivao je i ministar finansija Siniša Mali još za 22. decembar prošle godine, a zatim i Vesić, koji je tada naveo da će potpisivanje biti „u narednom periodu“.

Vučić je, takođe, u više navrata najavljivao potpisivanje ugovora, pa je u avgustu 2021. rekao da će ugovor o izgradnji biti potpisan “u naredna dva meseca”, a navodio je da će radovi biti gotovi 2026. godine.