Za decu nasilje normalno, neophodan sistemski rad

„Psihčko nasilje je postalo kao šala“, „nasilje je normalno“, „dobio sam batine i niko mi nije pomogao“, „u školi ima mnogo nasilja“, neke su od stvari koje su se čule na radionicama u niškim školama. Iako je glavni cilj projekta „Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu“ bio upravo rad sa mladim navijačima, odgovori školaraca skrenuli su pažnju edukatora na nasilje u svim sferama, jer su mu deca svakodnevno izložena.

Nakon što je u prvom delu projekta rađeno istraživanje u okviru koga se došlo do zaključka da su „meraklije“, navijači Fudbalskog kluba Radnički iz Niša, znatno manje agresivne od pripadnika drugih navijačkih grupa, drugi zadatak bio je učiti osnovce i srednjoškolce o kulturi navijanja.

Međutim, učenici 7. i 8. razreda osnovnih i 1. i 2. razreda srednjih škola, pokazali su, kako kaže jedan od edukatora Ivan Topalović, da je nasilje veoma aktuelno i u porodici, školi, na ulici. Zato je potrebno sistemski raditi sa decom, ne samo onom starijom, već od malih nogu.

Bila je frapantna informacija da je nasilje deo njihovog svakodnevnog života, da su oni okruženi nasiljem svuda i to su sami pokazali na radionicama. Kada ih pitamo kako se osećaju ljudi koji su izloženi nasilju, oni se vrlo lako identifikuju i kažu „mi smo se osećali tako“. Hitno je da se kao društvo ogradimo da nasilje nije nikakav odgovor, da nije način da se reši bilo šta – priča Topalović.

Mladi su, kako navodi Topalović, potpuno svesni razlike između navijača i huligana, ali u nekim trenucima pomisle da moraju da se izbore za svoje mesto u društvu, te da treba biti nasilan.

Ja mlade ljude ne vidim kao zle, koji žele nekoga da povrede, već oni nasilje vide kao način da se izbore za poziciju u društvu – ili ćeš biti žrtva ili ćeš biti nasilnik. Oni su u nekom trenutku rešili da budu ovo drugo. A to nasilje će vrlo lako preći u fašizam, o kome oni ne znaju gotovo ništa. Vidim da ti mladi vape za nekim drugim idolima, drugim vrednostima, koje mi moramo da im postavimo – kaže Topalović.

U rad sa mladima treba da se uključe svi

Nakon deset škola, najrazličitijih iskustava, slučajeva i reakcija, Topalović i sociolog Dušica Jovanović izradili su priručnike, koji mogu pomoći u daljem radu sa mladima. Svi su složni u tome da jedna radionica nije dovoljna, ali i da je neophodno da se u rad sa mladima uključi svi – od roditelja, preko škole, pa do čitavog društva.

Govorili smo ne samo o nasilju u sportu, nego i o drugim vrstama nasilja. Nastojali smo da deca i mladi postanu svesni razlike između društveno poželjnog i nepoželjnog ponašanja, da prihvate društveno poželjno ponašanje. Pokušavali smo da im činjenično pokažemo šta je to dobro i zašto je u njihovom interesu da prihvate društveno poželjno ponašanje, da izvrše korekciju svog ponašanja – rekla je Jovanović.

Generalno, utisci su da su deca bila izuzetno aktivna i otvoreno razgovarala o nasilju, a stručnjaci smatraju da prevencija ima velikog udela u sprečavanju. Zaključci ovog istraživanja su da bi na nasilju trebalo da rade svi zajedno, sistemski i institucionalno.

Podsetimo, u sklopu projekta „Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu“, osim radionica sa osnovcima i srednjoškolcima i istraživanja o navikama „meraklija“, planirano je da se održe i razne akcije sa navijačima niškog Radničkog. Tako je najavljena humanitarna utakmica između navijača i igrača, nastavak humanitarnih akcija, takmičenje za najlepši grafit i poruku, majice i šalovi sa porukama protiv nasilja, te koreografije usmerene ka lokal patriotizmu.