Za heklane radove Nišlijka dobila sertifikat Ministarstva, kaže ima još ljudi koji cene ručni rad

Jedna od 110 preduzetnika koji su od Ministarstva privrede dobili sertifikate u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti je i 35-godišnja Nišlijka Nataša Mitić koja se bavi heklanjem. Kaže da je važno čuvati stare zanate i da se ručnog rada može živeti jer i dalje ima ljudi koji to cene i spremni su da za to plate.

Sertifikat za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti izdaje Ministarstvo privrede i potvrda je da se proizvodi tih zanatlija rade na stari, tradicionalni način, ručno i od odgovarajućih materijala. Takođe, pruža pogodnosti u smislu umanjenog poreza, oslobođenja od fiskalne kase, ali o prilikom apliciranja na konkurse.

Za mene, ovo je još jedna potvrda za moj rad, ali i velika čast naći se na takvom skupu, među ljudima koji su mladi, rade ono što vole, stvaraju divne proizvode, poštuju tradiciju i ne dozvoljavaju da naši stari zanati izumru – kaže Nataša.

Kaže da je tehniku heklanja naučila sama i da se time bavi već skoro 15 godina, iako je po struci ekonomista.

Na početku to su bile kape i šalovi, ali se asortiman tokom vremena menjao i sazrevao kao i ja, i sada najviše uživam u izradi kardigana, za koje sam mislila da nikad neću uspeti da naučim da radim – objašnjava Nataša.

Napominje, bilo je raznih faza u njenom preduzetničkom putu, ali ističe da je ipak istrajala jer voli to što radi i stvara.

Mislim da, kao i u svakom poslu, kada se stvari poslože kako treba, i kad radiš i trudiš se može sve. Radila sam u struci i izabrala ovaj put jer je kreativniji i pruža mogućnost da se razvijam u svakom smislu – kaže ova Nišlijka.

Svoje proizvode isključivo promoviše i prodaje putem interneta jer, kaže, tako su manja ulaganja. Kupaca, ističe, ima, iako živimo u vremenu kada se moda brzo menja.

U eri brze mode, gde za isti novac možeš napuniti kesu u marketu i kuputi gomilu krpica, gde svi manje – više nose iste modele, iste brendove, mogu da kažem da postoje ljudi koji cene ručni rad i proces izrade, shvataju njegovu važnost i vrednost i spremni su da plate određenu cenu – objašnjava.

Raduje je što je na dodeli sertifikata, koja je održana pre nekoliko dana u Ministarstvu privrede, videla puno mladih ljudi i ističe da se sve više njih odlučuje da sačuvaju zanate.

Poznajem uglavnom žene, ima onih koje heklaju i pletu, ali i vezu, slikaju, izrađuju keramiku i dekorativne predmete, a rado pomažem svakoj koja reši da krene u ovom pravcu – kaže Nataša.

Kaže da se stari zanati i tradicija mogu sačuvati, ali da se mora podići svest ljudi da cene proizvod i iskustvo zanatlije.

Nije sve samo u kupovini što više komada koje ćemo nakon prve ogrebotine, rupice, kvara da bacimo. Ljudi u svom ovom haosu današnjeg života treba da nađu malo vremena, sednu i prisete se onoga što su ih bake, deke, mame i tate učile, ili da nađu nešto svoje što ih opušta, što vole da rade, da stvaraju, popravljaju, prenose znanje i veštine svojoj deci i ostalima koji su zainteresovani – poručuje ona.

Osim toga, ističe, i država i lokalne samouprave treba da imaju više sluha za vrednost ovakvih poslova i da kroz razna sredstva i olakšice pomognu održanje ali i razvoj i rast preduzetnika koji se bave starim zanatima.