Nekoliko Nišlija udružilo se nedavno u Ulici Nikole Pašića kako bi spasili malu mačku “zaglavljenu” na drvetu. Žale se da su zvali neke službe i preduzeća, ali da oni nisu hteli da dođu, kao i da i inače ne žele da pomažu životinjama u nevolji. Međutim, u Nišu zapravo niko nije ni nadležan za takve situacije, već životinje zavise od dobre volje građana, vatrogasaca, Gorice i Parking servisa.
“Koga da zovem kad vidim psa u reci, mačku na visokom drvetu ili neku treću životinju u šahti?” – jedno je od pitanja koja ovih dana čitaoci šalju Južnim vestima.
Među njima je i Nišlijka koja kaže da se desetak građana pre nekoliko dana okupilo u Ulici Nikole Pašića i pokušavalo da pozove neku službu da dođe i spasi mače sa drveta.
Ja sam samo veliki ljubitelj životinja, nisam ni u jednom udruženju, ali se trudim da pomognem hranom i vodom svakoj životinji. Da li je moguće da u ovolikom gradu ne postoji niko ko može da se odazove na takve pozive? Da li je moguće da okupljeni građani moraju da se snalaze uz pomoć štapa i kanapa da pomognu biću u nevolji – pita čitateljka.
Moguće je, kaže advokatica Zavoda Pit Nina Krstić, koja pojašnjava da ni vatrogasci, koje građani najčešće zovu u takvim situacijama, ali ni policija, Parking servis, Mediana, niti Gorica, nisu nadležni za to.
Ne bave se time, nije im to u opisu delatnosti. Zoohigijena se takođe ne bavi time. Povereno im je samo od Grada da sa javnih površina uklanjaju pse, samo pse, ne čak ni mačke – kaže Krstić.
Smatra da je to neprihvatljivo i dodaje da udruženja za zaštitu životinja zato pomažu dobrovoljno koliko mogu, ali da nemaju neophodnu opremu i obučene volontere.
To potvrđuje i Dušan Stojanović iz Zoo planet-a, koji kaže da u Nišu nema udruženja čiji članovi imaju zvanične obuke i licence.
Udruženje Animal rescue Serbia je imalo svoje volontere u Nišu, ali nemaju ih više. Ne postoji služba koja to radi. Mi nemamo ljude obučene za to, niti opremu. Imali smo ranije dva volontera koji su bili aplinisti, pa su se penjali, mogao sam da ih pustim da se penju na drvo, da silaze u šahte, ali više nisu kod nas, nisu više volonteri – objašnjava Stojanović.
Uvek je najbitnije da građani brinu o sopstvenoj bezbednosti, poručuje Krstić, koliko god želeli da pomognu životinji. Kaže da je jedino rešenje da se sami organizuju i donesu merdevine, nešto što će ublažiti pad, poput ćebeta, ili nešto drugo što je potrebno.
Niko ko ne ume da se penje, recimo, na drvo ne treba to da radi. Moraju svi da dobro procene situaciju. Ako je reč o mački na drvetu, mogu probati da je dozovu da siđe sama. Mogu naći nešto što će ublažiti pad. Građani se uspaniče i zovu onog ko im padne na pamet – vatrogasce, policiju, komunalnu… Onda negoduju jer oni ne dođu, ali sve je to normalno jer je logično da žele da pomognu – priča Krstić.
Stojanović takođe savetuje Nišlijama da probaju da ublaže životinji pad, ako se popela na visoko drvo i kaže da neka preduzeća ponekad žele da izađu u susret, pa poručuje da mogu da probaju da ih pozovu.
Kada smo imali probleme sa pticama upetljanim u neku strunu na visokom drveću, gde nismo mogli da ih spustimo, sarađivali smo sa Medianom i Parking servisom. Dođu ljudi sa korpom, popne se njihov radnik koji ima sertifikat za rad na toj mašini, ja mu objasnim šta da uradi sa životinjom, pa je mi preuzmemo – navodi Stojanović.
Oboje ističu da je važno ne praviti paniku. Krstić objašnjava da se mačka nekad namerno popne na drvo, jer tako želi, i da zapravo može da siđe, ali da će to učiniti kad ogladni. Tvrdi da Zavodu Pit do sada nije prijavljen slučaj mačke koja se povredila i zadobila neki prelom tako što je pala s drveta.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Da niko u gradu nije odgovoran da pomaze starim ljudima na koje kidisu psi lutalice?
Ulični psi ne „kidišu“ na svakog. To su životinje koje su gladne, uplašene i prepuštene na milost i nemilost ljudi. Koliko ste loših iskustava imali sa ljudima?
Bravo za komentar, poštovana Aleksandra. Slažem se 1000% sa vama! Uzgred, svi ti psi su na ulici upravo zahvaljujući „ljudima“, to jest neodgovornim i bezobzirnim vlasnicima koji su ih napustili ili izbacili.
prosle nedelje pao čovek na sred ulice kod bolnice. zvao sam hitnu i rekli da mora da mi kaže da li želi pomoć da bi dosli. a psi kako da laju?
Pozovite Zooplanet,oni brinu o zivotinjama „fenomenalno“
Baš sam se pitao- kad će da počnu da se pominju stari, bolesni, deca… Kada će ovde postati jasno da jedno ne isključuje drugo,
i da svaka normalna država brine o starima, bolesnima i deci,
kao i o napuštenim životinjama, od kojih samo 10 posto preživi prvu godinu života na ulici. A koje, budimo realni, na ulicu prilično često izbacuju oni koji „brinu“ o starima, bolesnima i deci
Ovo je svakako važno tema i drago mi je da su iz Južnih Vesti odlučili da pišu na ovu temu. Želeo bih ovom prilikom da stupim u kontakt sa svima koji su zainteresovani za pitanje spasavanja životinja u Nišu da mi se jave na mejl: chapasobaka2021@gmail.com
Za decu isto…
Ljudi koji pomažu životinjama su i ljudi koji rado pomažu i ljudima, a ovi što dušebrižnički pričaju o pomaganju ljudima su baš oni koji u stvari ne pomažu nikom. Ako se plemenit i empatičan, ne praviš selekciju.