Samo jedna ulica u Brzom Brodu i jedna u selu Mezgraja kraj Niša, sećaju na Konstantina Koču Popovića, čoveka koji se u mnogim spisima i novinskim člancima vodi kao oslobodilac Niša u Drugom svetskom ratu. Iako su istorijske činjenice takve da je Popović u Niš zapravo došao 3 dana nakon oslobođenja, njegova uloga se ogleda u komandnoj liniji, u pripremi “Niške operacije”, vraćanju života i mitingovanju u prvim danima slobode.
Koča Popović, istaknuti član Komunističke partije Jugoslavije, prvi načelnik generalštaba JNA, kasnije i ministar spoljnih poslova, u oktobru 1944. godine, kada se pripremalo oslobađanje Niša, bio je komandant Glavnog štaba Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, zadužen za Srbiju.
U ratu se, prema istorijskim podacima, istakao više puta kao odgovoran, hrabar i promućuran vođa. Posebno se pamte Igmanski marš i borbe kod Gornjeg Vakufa u takozvanoj Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, ali i proboj neprijateljskog obruča na Sutjesci.
Ipak, kako u svojoj knjizi “Niš oktobra 1944.” pišu istoričari Nebojša Ozimić, Aleksandar Dinčić i Ivan Mitić, u borbama za oslobođenje Niša, Popović, tada po činu general-lajtnant, nije direktno učestvovao. I pored toga, kao slika koja je simbol oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu i dalje je ona na kojoj je se vidi transparent “Živeo Koča Popović oslobodioc Niša”, dok Voždovom ulicom defiluju jedinice 13. korpusa NOVJ.
Međutim, vremenom se ispostavlja da to, ipak, nije bila fotografija oslobođenja – tj. 14. oktobra, već je načinjena tri dana kasnije, prilikom prvog velikog mitinga u gradu. Neko je taj istorijski prizor usnimio zbog velikog natpisa na kome je pisalo: „Živeo Koča Popović oslobodioc Niša“. Na taj način sama fotografija datirana je na dan oslobođenja grada i tako je zvanično dobijen oslobodilac Niša – pišu istoričari.
Pomenuti istoričari u istoj knjizi navode da su grad od nemačkih trupa oslobodile združene snage Narodno-oslobodilačke vojske, Crvene armije i bugarskih trupa, nakon što je ova država napustila pakt sa Nemcima i pridružila se saveznicima.
Glavna uloga Popovića u oslobađanju Niša ogledala se u pripremi plana, ali i ključnoj odluci da prvobitni plan oslobođenja, koji su u Pirotu krajem septembra osmislili maršal Crvene armije Fjodor Tolbuhin i general NOV Ljuba Vučković, treba promeniti.
Popović, kao i ostatak Glavnog štaba, nije bio zadovoljan planom, jer se, kako piše u knjizi “Niš oktobra 1944.”, jugoslovenskim borcima davala drugorazredna uloga, dok su bugarske snage planirane da iznesu glavni deo ove vojne operacije.
Zbog toga je Koča Popović odleteo avionom u Krajovu, u Rumuniju, gde se u tom trenutku nalazio Tito, koji je bio u svom diplomatskom pohodu na Rusiju, tadašnji Sovjetski Savez.
Prilikom razgovora izmenjen je prvobitni plan operacije i novim planom, po odluci Tita, postavljeno je da nosioci operacije za oslobođenje juga Srbije moraju biti snage generala Koče Popovića. Gradove Niš i Leskovac, umesto bugarskih, moraju osloboditi jedinice Glavnog štaba za Srbiju, a napad, umesto 9. oktobra, treba da otpočne dan ranije. Niš je trebalo da bude oslobođen 10. oktobra – pišu niški istoričari.
Detalji čuvene “Niške operacije” ponovo su razrađeni u Pirotu, 7. oktobra 1944. godine, po povratku Popovića iz Rumunije, a dogovoreno je da u Niš prvi uđu borci NOV-a.
Akcija oslobađanja započela je 8. oktobra u 8 sati izjutra. Borbe u početku nisu bile intenzivne, ali su se združene trupe probijale iz pravca juga. Ipak, 13. oktobra, kako pišu niški istoričari, iako su bili nadomak grada, komandant 13. korpusa NOV ocenio je “da te snage ne mogu samostalno delovati usled slabog naoružanja”.
Tito je odmah odgovorio da nema prigovora u vezi sa zauzimanjem grada Niša od strane bugarskih jedinica. Istog dana uputio je radiogram komandantu Glavnog štaba NOV i PO Srbije, generalu Koči Popoviću, u kome kaže da je na molbu komandanta sovjetskih trupa dozvolio da u napadu na Niš učestvuju i bugarske trupe, jer je neprijatelj suviše jak, a jedinice NOVJ su još nedovoljno naoružane teškim naoružanjem – piše u knjizi.
Niš je, zajedničkim snagama NOV, bugarske vojske i Crvene armije, oslobođen 14. oktobra 1944. godine.
Komandant Glavnog štaba Koča Popović je u Niš došao 3 dana nakon oslobođenja. Prvo je pohvalio bugarske trupe i njihov doprinos u oslobađanju grada, ali onda su usledile pritužbe Nišlija da se bugarski vojnici loše odnose prema njihovoj imovini.
Popović je zahtevao od rukovodstva bugarske 2. armije da naredi svojim vojnicima da prestanu sa pljačkom i nasiljem, ali pošto to nije dalo rezultate zatražio je od Vrhovnog štaba da bugarska vojska napusti Srbiju i da se što pre povuče u Bugarsku.
Vrhovni komandant, saglasan da je ovakvo držanje bugarske 2. armije nedopustivo, naredio je 17. oktobra Glavnom štabu Srbije da bugarske trupe odmah napuste Niš – piše u knjizi niških istoričara.
Nakon toga je krenulo konsolidovanje institucija i obnavljanje života u oslobođenom gradu, ali i narodni mitinzi. Posebno se ističe miting održan 22. oktobra, povodom oslobođenja Beograda koje se desilo dan ranije.
Na tom mitingu, koji je održan u Voždovoj ulici, govorili su saveznici sa Istoka i Zapada, a bio je prisutan i Koča Popović.
Grad Niš, osim dve ulice, ni na koji način, danas nakon 75 godina, nije sačuvao sećanje na Koču Popovića. U gradu ima nekoliko spomenika koji su posvećeni oslobodiocima u svim ratovima. Pojedinačne biste u “Parku heroja”, u Ulici 7. juli, posvećne su zaslužnim učesnicima NOB-a.
Među njima nema Koče Popovića, a 2017. godine je Društvo za negovanje slobodarskih tradicija iznelo predlog za podizanje spomenika ovom narodnom heroju. Međutim, predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo Ivan Redi kaže da do njih ništa zvanično nije stiglo.
Ipak, izabrano je idejno rešenje spomenika oslobodiocima Niša u Drugom svetskom ratu. On bi trebalo da bude postavljen na Sinđelićevom trgu, ali i pored obećanja gradskih vlasti da će se tamo naći još 2016. godine, to se do danas nije desilo.
Prema dostupnim biografijama, Konstantin Koča Popović bio je jedna o zanimljivijih i značajnijih ličnosti, ne samo ratne i političke, već i književne istorije Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Rođeni Beograđanin (1908) iz bogate porodice koji je, zbog života u Švajcarskoj, prvo progovorio francuski, pa onda srpski. Školovao se na Sorboni, gde je završio filozofiju, a družio se u Parizu sa nadrealistima svoga doba.
Pisao je za nadrealističke časopise, a zajedno sa književnikom Markom Ristićem potpisuje knjigu “Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“.
Uporni komunista u mladosti, završio vojnu školu u Sarajevu, učesnik Španskog rata, NOB-a, proglašen za narodnog heroja. Sa Titom se rastaje 1972. godine, a koju godinu kasnije i napušta partiju. Podržavao je liberalniju struju KPJ, koja se zalagala za demokratizaciju, a koju su predstavljali Latinka Perović i Marko Nikezić.
Mnogi i danas izučavaju njegov lik i delo – neki zbog vojničkih dana i odluka koje je donosio u ključnim trenucima, neki zbog njegovog shvatanja komunizma i odnosa prema KPJ, a neki zbog diplomatije kojom je, prema mišljenju mnogih, ustoličio politiku “nesvrstanih” nekadašnje SFRJ.
Umro je u Beogradu 1992. godine.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Odličan tekst.Nešto treba i naučiti. Ideje ne smeju da stavljaju po strani ovakve velike ljude i Srbe.
Ne samo da nije oslobodilac Niša već je direktno odgovoran za smrt 3000 Leskovčana u septembarskom bombardovanju 1944, istražite to malo http://www.fcs.rs/premijera-dokumentarnog-filma-nedelja-pacova-u-leskovcu/
Lično prema Koči gajim veliko poštovanje, premda spada u grupu komunista Srba koji su zatvaralu oči kada je Tito obezavljivao jednog po jednog Srbina iz vrha vlasti, sve dok i Koča nije došao na red. Onda su drugi zatvarali oči.
Smatram njegove zapise pred smrt o rastu nacionalizma u Srbiji kao vrlo realne i otrežnjujuće. Ali tada niko ih nije smatrao ozbiljnim.
Sa srpskim komunistima kakav je bio Koča koji su se zarad svog položaja ili iz straha pravili slepi i gluvi pred Titovom politikom rastakanja Srbije na autonomne pokrajne, raseljavanjem Srba iz Like i drugih delova Hrvatske, zabranom povratka tzv. kolonistima na Kosovo, nije nikakvo čudo što je nacionalizam rastao. Hvala bogu, nacionalizma nije bilo u drugim republikama, pogotovo ne u Hrvatskoj.
Ima 2 ulice ?
Nije propisno.
Na teritoriji grada ne smeju postojati 2 ili više ulica sa istim nazivom.
U redu je ! K. Popović je „oslobodio“ Niš trći dan „popodne“ a pre toga „prvog dana“ su ušli Bugari tj. „prvi oslobodioci prvog dana“ a potom Rusi kao „drugi oslobodioci prvog dana“ , jer su “ zamolili“ Bugare da im budu predhodnica. Drugim rečima, da Rusi ne ginu bez veze! E , tek posle njih je K. Popović postao „prvi oslobodilac Niša – trećeg dana“ !
Istorija je interesantna- piše je svako!
Бугари су били фашистички окупатори Ниша и југоисточне Србије у Другом светском рату. Према томе, никако нису могли да ослобађају овај српски град сами од себе. Кад је Црвена армија разбила фашистичку Бугарску државу у јесен 1944. онда се распала и њихова окупаторска управа у том делу југоисточне Србије.
@Pera Apostolović : Da , razbili su Bug. državu 1944.god a Bugari su odmah postali „saveznici“ SSSR-u i za kaznu su i bili „topovsko meso“ tj. išli ispred Rusa , morali su da se dokažu a i Rusi da dokažu Srbima da su Bugari saveznici! Tako je oslobodjen, Caribrod, Pirot, B. Palanka, istočna Srbija itd .A „naši“ su
došli na gotovo . Tako je bilo… Valjalo bi pitati starije ljude – od mene !
“ OSLOBODJENJE “ Niša ( broj poginulih dva sovjeta kod pravnog , i to ih je zgazio njihov tenk ) je značilo nasilnu mobilizaciju i teranje u smrt muške omladine i ovih krajeva . Koča Popović – komunista – terorista .
Ta ulica u Bryom Brodu je tesna slepa!
Veličati komunističkog zločinca K.P. (ne želim ime da mu pišem) koji je odgovoran za smrt na desetine hiljada Nišlija i Leskovčana je velika sramota!!! Eee..moji Srbi, zato vam ovako ide.
Za one koji ne znaju, KP je određivao koji će ciljevi biti bombardovani u Nišu i Leskovcu od strane saveznika 44 te,a razlog je taj što je stanovništvo još uvek bilo lojalno Kralju.
Trebalo je da Bugari i Nemci ostanu u Nišu i Bubanj sa njima,a da ga oslobodi Kralj lično sa širokim narodnim masama koje su ga volele.
Toni,jel si ti učio u školi ili na fakultetu da su Bugari dobrim delom učestvovali u oslobađanju Niša? Ja nisam. Zašto su komunisti (Tito i sssr generali) insistirali da Bugari oslobode Niš, kad znamo koje su sve zločine činili u ovom kraju. Da im nije Rusija slučajno obećala neko parče Srbije obzirom da su bili njihovi mezimci?
U tekstu nigde nije pomenuto da je on rukovodio operacijom bombardovanja Niša od strane saveznika na Uskrs 1944. Naravno, tada Niš nije bombardovan da bi se prosto bombardovao, nego da bi se nanela šteta okupacionim snagama. Kao i u svakom bombardovanju, i ovde su stradali nevini ljudi i srušeni objekti koji nisu imali veze sa okupatorima. Dakle potrebno je da tekst bude uravnoteženiji.
On nije bio nikakav komandant,prisetite se samo da Leskovac nije uspeo da osvoji ’44 svojim trupama pa su trazili pomoc od saveznika da neprestano bombarduju grad i pobiju neduzan narod,sto su kasnije posle mnogo vremena posvedocili cak i partizanski vojnici!
Bombardovali grad u kome nije bilo Nemaca,cist genocid nad Leskovcanima,svedoci moja familija koja je zivela u centru Leskovca.
Ја тек сад не разумем ИМА ДВЕ УЛИЦЕ али то није довољно за сећање.Па колико треба да има?
A Koce kapetana u durlanu?
KOMENTAR JE UZALUDAN , JER PAMETNOM ČOVEKU NEMA POTREBE DA PRIČAŠ , A BUDALI NEMA SVRHE .
„Budale prave od filozofije glupost , od nauke praznoverje , a od umetnosti pedanteriju , zato postoje univerziteti “ DŽ. B. Šo
Kapetan Koca Andjelkovic je bio vodja srpskih dobrovoljaca sa kojima je tamanio turke
Jedan minut. Vojnicki minut. To je sve sto dobijes u borbi… Komunisti su jos pre Drugog svetskog rata pomagali britancima i to bas nas Joze licno. A gde su ovi sad.
Priča je lepa i treba više ovakvih tekstova da se objavljuju.
Za kralja i otadzbinu!